Надежда Крупска — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м datum rodjenja
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 26:
| потпис=
}}
'''Надежда Константиновна “Нађа” Крупска''' ({{јез-рус|Наде́жда Константи́новна Кру́пская}}; [[26. фебруар]] [[1869]] — [[27. фебруар]] [[1939]]<ref>{{harvnb|McNeal||ppp=13}}</ref>) била је руски [[Бољшевизам|бољшевички]] револуционар и [[политичар]] (била је министар просвете у совјетској влади у периоду 1929-1939) и супруга [[Владимир Лењин|Владимира Лењина]] од 1898. до његове смрти 1924. године.
 
== ЖивотБиографија ==
Рођена је у осиромашеној породици више класе. Отац јој је био руски војни официр, племић [[Ruska Imperija|Руске Империје]]. Њен отац, [[Константин Игнатјевич Крупски]], постао је сироче са девет година. Школовао се је и постао пешадијски официр у руској војсци. Непосредно пред одлазак у [[Poljska|Пољску]] на задатак, оженио се Нађином мајком. Након шест година радног стажа, Крупски је изгубио наклоност својих надређених и био је оптужен за “неруске активности”. Можда је био осумњичен и за умешаност са револуционарима. Након тога, радио је у фабрикама или било где другде где је могао да нађе посао све до пред крај живота, када му је казна била поништена.<ref>{{harvnb|McNeal||pp=5–9}}</ref>
 
Ред 35:
Имајући добро образоване родитеље и аристократског порекла, а уједно и искуства са нижекласним условима рада, све је то довело до формирања многих идеолошких уверења код Нађе. „Од самог детињства Крупска је била инспирисана духом протеста против ружног живота око себе”.<ref>C. Bobrovskaija, Lenin and Krupskaja (New York City : Workers Library Publishers, Inc., 1940), 4.</ref>
 
Једна од Нађиних пријатељица из гимназије, Арианда Тиркова, описала је Нађу као „високу, тиху девојку, која не флертује са момцима, промишљену, са већ формираним јаким уверењима”...<ref>{{harvnb|McNeal||ppp=19}}</ref> Нађа је на кратко похађала две различите средње школе, пре него што је пронашла школу која јој савршено одговара, Оболенски женску гимназију— „Истакнуту приватну средњу школу за девојке у [[Санкт Петербург|Петрограду]]”. Ово образовање је вероватно било либералније од већине других гимназија откад је примећено да су неки од особља били бивши револуционари.<ref>{{harvnb|McNeal||pp=17–19}}</ref>
 
Након смрти њеног оца, Крупска и њена мајка су давале часове као извор прихода. Крупска је још од малих ногу показала интересовање за образовање. Посебно се занимала за [[Лав Толстој|Толстојеве]] теорије о образовању, које су биле флуидне уместо структуиране. Оне су биле фокусиране на личном развоју сваког појединачног студента и усмерене на важност односа између ученика и наставника.<ref>Tolstoy, Leo. In Encyclopædia Britannica. Retrieved March 21, 2008, from [http://search.eb.com/eb/article-13422 Encyclopædia Britannica Online]</ref>
 
То је навело Крупску да проучава многе Толстојеве радове, укључујући и његове теорије реформе. То су биле мирне идеје које су поштовале закон и подржавале су људе који се уздржавају од непотребног луксуза и који су самостални, уместо да се други старају о њима,... Толстој је оставио трајан утисак на Крупску; каже се да је она имала „посебан презир према модерној одећи комфору”.<ref>{{harvnb|McNeal||ppp=23}}</ref> Увек је била у скромној хаљини, какав је био и намештај у њеној кући и канцеларији.
 
Као предан, доживотан студент, Крупска је почела да учествује у неколико кругова дискусија. Ове групе окупиле су се да уче и разговарају о посебним темама, које су за добробит свих укључених. На једном од ових предавања први пут се је срела са [[Карл Маркс|Марксовим]] теоријама. Ово је изазвало њено интересовање за потенцијално бољи живот за свој народ. Крупска је започела детаљну студију о овој теми. То је било веома тешко, јер су у то време овакве књиге биле забрањене од стране руске владе. Сходно томе, револуционари су прикупљали такве књиге и држали их у подземним библиотекама.