Šredingerova jednačina — разлика између измена

м
Уклањање сувишних унутрашњих веза
м (Бот: уклоњен шаблон: Link GA)
м (Уклањање сувишних унутрашњих веза)
U [[klasična mehanika|klasičnoj mehanici]], [[jednačina kretanja]] je [[Њутнови закони|Njutnov drugi zakon]], a ekvivalentne formulacije su [[Ojler–Lagranžova jednačina|Ojler–Lagranžove jednačine]] i [[Hamiltonova jednačina|Hamiltonove jednačine]]. Sve ove formulacije se koriste za rešavanje kretanja mehaničkog sistema i matematičko predviđanje stanja sistema u datom vremenu nakon inicijalnog stanja i konfiguracije sistema.
 
U kvantnoj mehanici, po analogiji sa Njutnovim zakonima je Šredingerova jednačina za kvantni sistem (obično atome, molekule, i subatomske čestice bilo slobodne, vezane, ili lokalizovane). Ona nije jednostavna algebarska jednačina, nego (opšta) [[linearna diferencijalna jednačina|linearna]] [[parcijalna diferencijalna jednačina]]. Diferencijalna jednačina opisuje [[talasna funkcija|talasnu funkciju]] sistema, koja se takođe naziva [[kvantno stanje]] ili vektor stanja.
 
U [[Kopenhagenska interpretacija|standardnoj interpretaciji kvantne mehanike]], talasna funkcija je najkompetniji opis fizičkog sistema. Rešenja Šrodingerove jednačine opisuju ne samo [[molekul]]ske, [[atom]]ske, i [[Субатомске честице|subatomske]] sisteme, nego i makroskopske sisteme, možda čak i ceo [[svemir]].<ref name = sch>{{Cite journal
1.572.075

измена