Википедија

Транскрипција — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
мНема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 1:
{{друго значење2|Транскрипција}}
'''Транскрипција''' у [[Лингвистика|лингвистици]] представља преношење звукова из једног [[језик]]а у други писаним симболима. Промена система записа је [[пресловљавање]]. То је уствари прилагођено писање израза страних језику у који се транскрибује.<ref>{{Cite web|url=http://www.tzz.lt/t/transkripcija|title=Transkripcija (lot. transcriptio – perrašymas)|accessdate=25. 12. 2012.|publisher=Tarptautinių žodžių žodynas}}</ref><ref name=info>{{Cite web|url=http://prijemni.infostud.com/saveti/Prilagodjeno-pisanje-transkripcija-i-izgovaranje-imena-iz-stranih-jezika/292|title=Prilagođeno pisanje (transkripcija) imena iz stranih jezika|accessdate=25. 12. 2012.|publisher=Prijemni Infostud}}</ref> У савременој лингвистици, разликују се два начина транскрипције — [[гласовна транскрипција|гласовна]] и [[правописна транскрипција|правописна]]. Гласовна представља пренос гласовима језика у који се транскрибује најсличнијим онима у језику из кога се транскрибује. Правописна представља пренос према претходно одређеним транскрипционим правилима и највећим делом је заснована на првој.
 
== Историја ==
У писању туђих властитих имена и израза у стандардном српском језику примењују се два поступка — прилагођено (примењиво и у [[ћирилица|ћирилици]] и у [[латиница|латиници]]) и изворно писање (примењиво само у латиници). Иако су у данашњој норми оба поступка примењива, па чак и изворно писање продуката популарне културе (називи музичких група, песама, филмова) у ћирилици, у прошлости то није био случај.<ref name=prav>{{Cite book|last1=Пешикан|first1=Митар|last2=Јерковић|first2=Јован|last3=Пижурица|first3=Мато|title=Правопис српскога језика|year=2010|publisher=Матица српска|location=Нови Сад|isbn=978-86-7946-079-0|chapter=Прилагођено писање имена из страних језика (транскрипција)|pagepages=171}}</ref>
 
Смишљајући прво писмо за [[словенски језици|словенске језике]] ([[Глагољица|глагољицу]] око 863), [[Ћирило и Методије]] су притом прилагођено писали [[грчка]] имена (претеча правописне транскрипције). Сем што у глагољици не постоје еквиваленти слова [[Тета (слово)|тета]], [[Пси (слово)|пси]] и [[Кси (слово)|кси]], они су створили праксу деклинационог пролагођавања класичних назива. Тако, на пример, они за Словене нису били Кирил'''ос''' и Методи'''ос''' (према {{јез-грч|Κύριλλος και Μεθόδιος}}), већ '''Ћ'''ирил и Методи'''ј''' (за јужне), односно Кирил и Ме'''ф'''оди'''ј''' (за остале).<ref name=prav/>
Ред 13:
== Врсте преноса ==
{{главни|гласовна транскрипција|правописна транскрипција}}
У стандардне шеме транскрипције за лингвистичке потребе спада [[Међународна фонетска абецеда|Међународни фонетски алфабет]] (МФА, ИПА) и његов -{[[ASCII]]}- еквивалент [[Фонетски алфабет метода процене говора]] (САМПА). Они служе у сврху [[Гласовна транскрипција|гласовне (фонетске) транскрипције]], којом се настоји записивање назива симболима циљног језика са најсличнијом гласовном вредношћу.<ref>{{Cite web|url=http://clas.mq.edu.au/phonetics/transcription/phonemic_transcription/phonemic_transcription.html|title=Phonemic (Broad) Transcription of Australian English|accessdate=25. 12. 2012.|publisher=MacQuaire University}}</ref> Пример за то јесте реч {{јез-итал|pizza}}. Гласовна транскрипција овде занемарује изворни запис, те се у потпуности ослања на изговор речи<ref name=info/> — {{ИПА|/pitsa/}}. Сви гласови су присутни у српском језику, па је коначан запис [[пица]] — п {{ИПА|/p/}}, и {{ИПА|/i/}}, ц {{ИПА|/ts/}}, а {{ИПА|/a/}}.
 
У случају да се у страној речи налазе гласови неприсутни у српском, узима се најближи еквивалент.<ref name=info/> Пример би била Кинескиња [[Циси]] ({{јез-кин|慈禧, Cíxǐ}}), гласовно представљена као {{ИПА|/tsʰiɕi/}}. У њеном имену јавља се [[безвучни меки фрикатив]] {{ИПА|/ɕ/}}. Како тај глас не постоји у српском језику, требало би узети њему најсличнији, дакле {{ИПА|/ʃ/}} (дотични несрпски глас може бити и {{ИПА|/ʃʲ/}}).
Ред 85:
 
== Литература ==
* {{Cite book |ref= harv|last1=Пешикан|first1=Митар|last2=Јерковић|first2=Јован|last3=Пижурица|first3=Мато|title=Правопис српскога језика|year=2010|publisher=Матица српска|location=Нови Сад|isbn=978-86-7946-079-0|chapter=Прилагођено писање имена из страних језика (транскрипција)|pagepages=171}}
 
{{Транскрипција са}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Транскрипција”