Храст лужњак — разлика између измена

нема резимеа измене
Храст лужњак може достићи висину и до 50 м, са [[стабло]]м пречника око 2,5 м (забележена су стабла пречника и до 6 м). То је дуговечно дрво које може да дочека старост и до 2000 година.<ref name=vukicevic />
 
[[Крошња]] је широка, неправилна и добро [[грана|разграната]], са јаким, кривим и неправилним, коленасто савијеним гранама. [[Кора (ботаника)|Кора]] је у младости глатка, а са старошћу постаје дебела (и до преко 10 [[центиметар]]а), сивосмеђе боје и уздужно испуцала дубљим (до 3-4 cm), а попречно плитким браздама. Младе гранчице су голе или врло брзо оголе. Више или мање угласте.<ref name=vukicevic />
 
[[Корен]]ов систем му је јако развијен. У младости развија жилу срчаницу (централни корен), која продире у дубину по неколико метара. Касније се развијају бочни корени у ширину.<ref name=vukicevic /> Образује [[ектотрофна микориза|ектотрофну микоризу]], па тако тартуфи најбоље расту у симбиози са корењем храста китњака и лужњака.<ref>{{cite web|title=Tartufi|url=http://www.tartufi.hr/index.php?option=com_content&view=article&id=48&Itemid=59&lang=hr|work=http://www.tartufi.hr/|accessdate=30. 1. 2016}}</ref>
 
[[Пупољак|Пупољци]] су јајастог, округластог, полутупог, већином петоугластог облика. Покривени су бројним, голим, спирално распоређеним љускама светлосмеђе боје. [[Лист|Листови]] су прости, наизменично распоређени на грани. Зељасти су, ређе мало кожасти, обрнуто јајасти, на врху тупи, заобљени или угнути, асиметричне основе. Млади листови слабо длакави али брзо оголе. С лица су тамно зелени и сјајни, с наличја светлији. Обод листа широко урезан са 4-5 (ређе до 8) асиметричних, тупих и округластих режњева. Петељка доста дебела, гола, дуга 3-5 мм (ређе и до 10 мм).<ref name="vukicevic" /><ref name=lanzara>{{cite book|first=Paola|last=Lanzara|title=Drveće|year=1982|publisher=Mladinska kwiga|location=Zagreb}}</ref>
[[Пупољак|Пупољци]] су му покривени бројним, голим, спирално распоређеним љускама светлосмеђе боје и јајастог, округластог, полутупог, већином петоугластог облика су. [[Лист|Листови]] на лужњаку су јајасти, на доста дебелим, голим, полуокруглим, 2-10 -{mm}- дугим петељкама. Бочни нерви се пружају у урезе [[Лист]] . [[Цвет]]ови су једнополни; мушки су у 2-5 cm дугим ресама а женски се јављају појединачно или у групицама до пет. [[Плод]] храста је [[жир]] - око 1,5 - 5 cm дугачак, 0,7 - 2,7 cm широк са површинским уздужним пругама, светлосмеђ или жућкаст. Вири из „капице“ 1/2 до 2/3 дужине жира; виси на 3-7 cm дугој [[петељка|петељци]]. Сазрева у септембру и октобру.
 
[[Цвет]]ови су једнополни; мушке ресе су висеће, дуге 2-5 цм. Женски цветови скупљени су до 5 заједно, на дугим дршкама. Цвета заједно са листањем, априла-маја. [[Плод]] је [[жир]], по величини и облику варијабилан. Обично је издужено јајаст, дуг 2-4 цм, светло смеђе боје. На свежем жиру лако се уочавају тамније уздужне пруге. [[Купула]] ("капица") покрива 1/3 до 1/2 жира. Љуспе на купули су размакнуте, широке и слабо маљаве. има их мање него код [[китњак]]а. Жир виси на 3-7 cm дугој [[петељка|петељци]]. Сазрева у септембру и октобру.<ref name="vukicevic" /> [[Репродукција|Размножава]] се генеративно [[семе]]ном<ref name="lanzara" /> и вегетативно [[калемљење]]м.<ref>{{cite journal|first=Želimir|last=Borzan|coauthors=Littvay Tibor|title=Vegetativno razmnožavanje hrasta lužnjaka strojnim cijepljenjem|journal=Šumarski list|date=1989.|volume=11-12|issue=Savez društava inženjera i tehničara šumarstva i drvne industrije Hrvatske|pages=557-566|url=http://www.sumari.hr/sumlist/198911.pdf#page=7|accessdate=30. 1. 2016}}</ref>
[[Репродукција|Размножавање]] може бити [[семе]]ном (полно размножавање) и вегетативно (бесполно размножавање).
 
== Станиште ==
 
Храст лужњак захтева дубока, [[глина|глиновита]] или [[песак|песковита]], плодна, претежно влажна [[тло|земљишта]], са високим нивоом [[подземне воде|подземних вода]]. Теже успева на плитком и сувом земљишту. Зато су његова станишта претежно на алувијалним земљиштима, низијским или благо брежуљкастим теренима.
Распрострањен је у скоро целој [[Европа|Европи]], [[Кавказ]]у, и [[Мала Азија|Малој Азији]].
 
Храстов жир употребљавао се и у људској исхрани од најдавнијих времена. Утврђено је да су се жирови лужњака и китњака користили у исхрани још у неолиту. Плод многих врста храстова (жир) богат је скробом, шећером, беланчевинама, мастима, смолом и танином. Јестивост жирова управо зависи од садржаја танина у њима. Велики садржај танина резултира горким укусом плодова и ограничава њихову употребу у људској исхрани. Жирове са мало танина, а доста скроба имају цер, китњак, сладун, медунац и друге врсте. Жир и данас користе у исхрани поборници природне исхране, а може се користити печен попут питомог кестена, као пире, самлевен у брашно као додатак хлебу или пржен и млевен као замена за кафу. У Немачкој је и данас познат израз "жирова кафа" (Eichelkaffe).<ref name=grlic>{{cite book|first=Ljubiša|last=Grlić|title=Enciklopedija samoniklog jestivog bilja|year=1986|publisher=August Cesarec|location=Zagreb|pages=83-85}}</ref>
 
Храстове шуме станиште су на ком најбоље успевају [[тартуфи]], што често може имати велики економски значај. Тартуфи најбоље расту у симбиози са корењем храста китњака и лужњака.<ref>{{cite web|title=Tartufi|url=http://www.tartufi.hr/index.php?option=com_content&view=article&id=48&Itemid=59&lang=hr|work=http://www.tartufi.hr/|accessdate=30. 1. 2016}}</ref>
 
== Значај у озелењавању ==