Википедија

Лужњак — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
разне допуне, референце
Ред 1:
{{рутVikiBib2016}}
{{Taxobox
| name = Лужњак
Ред 20:
| range_map_caption = Ареал распрострањења лужњака
}}
[[Слика:Duby_nad_Pozorkou_I.jpg|мини|250п|Храст лужњак]]
[[File:Quercus robur MHNT.BOT.2010.6.75.jpg|thumb|''Quercus robur'']]
 
'''Храст лужњак''' ({{јез-лат|Quercus robur}}) је високо листопадно дрво из [[род (биологија)|рода]] [[храст]]ова, породице -{[[Fagaceae]]}-. Народни називи за храст лужњак су и дуб, гњилец, лужник, рани храст, рошњак, грм.
 
Линија 55 ⟶ 54:
[[Пупољак|Пупољци]] су јајастог, округластог, полутупог, већином петоугластог облика. Покривени су бројним, голим, спирално распоређеним љускама светлосмеђе боје. [[Лист|Листови]] су прости, наизменично распоређени на грани. Зељасти су, ређе мало кожасти, обрнуто јајасти, на врху тупи, заобљени или угнути, асиметричне основе. Млади листови слабо длакави али брзо оголе. С лица су тамно зелени и сјајни, с наличја светлији. Обод листа широко урезан са 4-5 (ређе до 8) асиметричних, тупих и округластих режњева. Петељка доста дебела, гола, дуга 3-5 мм (ређе и до 10 мм).<ref name="vukicevic" /><ref name=lanzara>{{cite book|first=Paola|last=Lanzara|title=Drveće|year=1982|publisher=Mladinska kwiga|location=Zagreb}}</ref>
 
[[Цвет]]ови су једнополни; мушке ресе су висеће, дуге 2-5 цм. Женски цветови скупљени су до 5 заједно, на дугим дршкама. Цвета заједно са листањем, априла-маја. [[Плод]] је [[жир]], по величини и облику варијабилан. Обично је издужено јајаст, дуг 2-4 цм, светло смеђе боје. На свежем жиру лако се уочавају тамније уздужне пруге. [[Купула]] ("капица") покрива 1/3 до 1/2 жира. Љуспе на купули су размакнуте, широке и слабо маљаве. има их мање него код [[китњак]]а. Жир виси на 3-7 cm дугој [[петељка|петељци]]. Сазрева у септембру и октобру.<ref name="vukicevic" /> [[Репродукција|Размножава]] се генеративно [[семе]]ном<ref name="lanzara" /> и вегетативно [[калемљење]]м (нарочито украсне форме).<ref>{{cite journal|first=Želimir|last=Borzan|coauthors=Littvay Tibor|title=Vegetativno razmnožavanje hrasta lužnjaka strojnim cijepljenjem|journal=Šumarski list|date=1989.|volume=11-12|issue=Savez društava inženjera i tehničara šumarstva i drvne industrije Hrvatske|pages=557-566|url=http://www.sumari.hr/sumlist/198911.pdf#page=7|accessdate=30. 1. 2016}}</ref>
 
== Станиште ==
Храст лужњак захтеване иде високо као китњак, али у појединим деловима ареала досеже 1100 (у [[Апенини]]ма) до 1200 м н.в. (у [[Пиринеји]]ма) па и више (у [[Алпи|Централним Алпима]]). Има дуг вегетациони период. расте обично у равницама и долинама. Захтева дубока, [[глина|глиновита]] или [[песак|песковита]], плодна, претежносвежа и влажна [[тло|земљишта]]. Расте и на земљиштима која на површини нису плодна, саали у дубљим слојевима садрже довољно хранљивих материја и воде. Теже подноси кисела земљишта, али може да поднесе извесну концентрацију соли. Зато га има и на [[Слатина (земљиште)|слатинама]] и у степским подручјима на [[чернозем]]у. Подноси повремена [[Поплава|плављења]] и високимвисок нивоомниво [[подземне воде|подземних вода]]. ТежеНе успева на плитком и сувом земљишту. Зато су његова станишта претежно на [[Алувијална раван|алувијалним земљиштима]], низијским или благо брежуљкастим теренима. Осетљив је на касне мразеве, али подноси високе температуре. Отпоран је према ветру и диму.<ref name=vukicevic />
 
Распрострањен је у скоро целој [[Европа|Европи]], [[Кавказ]]у, и [[Мала Азија|Малој Азији]].
=== Шуме лужњака у Србији ===
У Србији храст лужњак покрива површину од укупно 32.400 ха. Установљене су две семенске регије. Посавско-подунавска регија храста лужњака која обухвата подручје Војводине, околину Београда, Обреновца, као и шуме у сливу Дунава на подручју Смедерева, Пожаревца и Великог Градишта. Друга семенска регија обухвата средишњу Србију у којој храст лужњак расте у долинама река, највише око [[Морава (река у Србији)|Мораве]] и њених [[притока]]. Највеће површине под шумама храста лужњака налазе се у [[Срем]]у.<ref>{{cite journal|coauthors=Dalibor BALLIAN, Mirzeta MEMIŠEVIĆ, Faruk BOGUNIĆ, Neđad BAŠIĆ, Miroslav MARKOVIĆ, Davorin KAJBA|title=MORFOLOŠKA VARIJABILNOST HRASTA LUŽNJAKA (Quercus robur L.) NA PODRUČJU HRVATSKE I ZAPADNOG BALKANA|journal=Šumarski list|date=2010|volume=7-8|pages=371-386}}</ref><ref name="vukicevic" />
 
== Употреба ==
[[СликаFile:Duby_nad_Pozorkou_IQuercus robur MHNT.BOT.2010.6.75.jpg|мини|150п250п|Храст''Quercus лужњакrobur'']]
=== Дрвна индустрија ===
Храст лужњак има уске жућкастобеле годове, док је средина светло до тамно смеђе боје. Средња густина сировог дрвета је око 0,65 g/cm³. Храстовина је тврда, жилава, врло трајна и добро се обрађује. Користи се за различите сврхе: као [[грађевинарство|грађевинско]] дрво, за [[железничка пруга|железничке]] прагове, греде и стубове. У унутрашњем уређењу, од храстовине се израђују различите врсте [[подна облога|подних облога]], израђују се степенице и [[намештај|намјештај]]. Висококвалитетна храстовина се користи за израду [[фурнир]]а, а од ње се израђују и [[бачва|бурад]].
Дрво храста лужњака по својим естетским, физичким, механичким, технолошким и употребним својстима представља еталон квалитета дрвета. Због изузетног квалитета дрвне грађе храст лужњак добио је међународну карактеристику ''славонска храстовина'': дрво му је фино, подједнако уских правилних годова, златно жуте боје, лепо, трајно и лако за обраду.<ref>{{cite journal|first=Dušan|last=Klepac|title=Hrast lužnjak (Quercus robur L.) - spoznaje|journal=Šumarski list|date=2002|volume=7-8|pages=359|url=http://www.sumari.hr/sumlist/sadrzaj.asp?gb=B7-8/2002&lng=HR&st=200203590|accessdate=31. 1. 2016}}</ref> Под овим појмом се не подразумева географско порекло, већ храстово дрво са равномерно низаним прстеновима прираста ширине око 2,0 мм, одређене боје, текстуре, сјаја, густине, чврстоће и трајности на високом квалитативном нивоу. Познато је да дрво храста има велику трајност под водом и у земљи. <ref name="upotreba">{{cite journal|first=Борислав|last=Шошкић|coauthors=Својства и употреба храстовог дрвета Србије|journal=Шумарство|date=јул-октобар 2006|volume=3|pages=109-124}}</ref>
 
Користи се за различите сврхе: као [[грађевинарство|грађевинско]] дрво, за [[железничка пруга|железничке]] прагове, греде и стубове. У унутрашњем уређењу, од храстовине се израђују различите врсте [[подна облога|подних облога]], израђују се степенице и [[намештај|намјештај]]. Висококвалитетна храстовина се користи за израду [[фурнир]]а, а од ње се израђују и [[бачва|бурад]].<ref name="lanzara" /> Дрво храста лужњака било је на цени и у прошлости, не само због свог квалитета, већ и због одређене закривљености у грађи, погодне за израду закривљених делова брода. Познато је да се, осим за бродоградњу, ово дрво у [[Млетачка република|Млетачкој републици]] користило за изградњу [[Венеција|Венеције]]. Од трупаца храста лужњака израђивани су шипови који су се забијали у муљевито тло и на њима су подигнуте чувене грађевине којима се данас дивимо.<ref>{{cite journal|first=Černicki|last=Lara|title=Dragulj sredozemne šumske vegetacije|journal=Hrvatske šume|date=srpanj/kolovoz 2012.|volume=187/188|pages=16|url=http://casopis.hrsume.hr/pdf/187.pdf|accessdate=31. 1. 2016}}</ref> Храст лужњак има још једну значајну особину. Његово дрво које проведе извесно време у земљи, било да је ту доспело услед природних дешавања или услед намерног модификовања од стране човека, поприма тамнију боју, хомогенизује структуру и постаје цењено у уметничком изражавању, посебно у резбарству.<ref name="upotreba">{{cite journal|first=Борислав|last=Шошкић|coauthors=Својства и употреба храстовог дрвета Србије|journal=Шумарство|date=јул-октобар 2006|volume=3|pages=109-124}}</ref>
Сем тога храст лужњак се користи и као веома добро огревно дрво.
 
=== Жир као храна ===
Познато је да је у доба владавине Кнеза [[Милош Обреновић|Милоша Обреновића]] тзв. "жирење свиња" био један од најчешћих начина екстензивног това свиња у Србији, у храстовим и буковим шумама.<ref name=stocarstvo>{{cite web|first=Đorđo|last=Dušanović Pasello|title=Žir kao dopunsko hranivo za životinje|url=http://www.stocarstvo.com/saradnja/gaus_agencija/zir_hranivo.htm|work=http://www.stocarstvo.com/|publisher=GAUS Agencija}}</ref> Данас је оваква врста исхране нарочито популарна у [[Organska poljoprivreda|органској пољопривреди]].
 
Храстов жир употребљавао се и у људској исхрани од најдавнијих времена. Утврђено је да су се жирови лужњака и китњака користили у исхрани још у неолиту[[неолит]]у. ПлодЖир многих врста храстова, (жир)па тако и лужњака, богат је скробом[[скроб]]ом, шећером[[шећер]]ом, [[Беланчевина|беланчевинама]], мастима[[маст]]има, [[Смола|смолом]] и танином[[танин]]ом. Јестивост жирова управо зависи управо од садржаја танина у њима. Велики садржај танина резултира горким укусом плодова и ограничава њихову употребу у људској исхрани. ЖировеКитњак саспада малоу танина,врсте ачији достажир скробаима имајумали цер,садржај китњактанина, сладун,а медунацдоста и друге врстескроба. Жир и данас користе у исхрани поборници природне исхране, а може се користити печен попут питомог кестена, као пире, самлевен у брашно као додатак хлебу или пржен и млевен као замена за кафу. У Немачкој је и данас познат израз "жирова кафа" (Eichelkaffe).<ref name=grlic>{{cite book|first=Ljubiša|last=Grlić|title=Enciklopedija samoniklog jestivog bilja|year=1986|publisher=August Cesarec|location=Zagreb|pages=83-85}}</ref>
 
=== Употреба у медицини ===
Кора храста китњака и лужњака (''Cortex Quercus'') служи у медицини као средство за стезање, испирање и заустављање крварења.<ref name="hrven">{{cite web|title=Hrast|url=http://www.enciklopedija.hr/Natuknica.aspx?ID=26315|work=Hrvatska enciklopedija|publisher=Leksikografski zavod Miroslav Krleža|accessdate=31. 1. 2016}}</ref>
 
=== Храстове шуме ===
Храстове шуме станиште су на ком најбоље успевају [[тартуфи]], што често може имати велики економски значај. Тартуфи најбоље расту у симбиози са корењем храста китњака и лужњака.<ref>{{cite web|title=Tartufi|url=http://www.tartufi.hr/index.php?option=com_content&view=article&id=48&Itemid=59&lang=hr|work=http://www.tartufi.hr/|accessdate=30. 1. 2016}}</ref>
 
== Значај у озелењавању ==
[[Датотека:HRAST CVETNI TRG 1.JPG|250px|мини|десно|Споменик природе Храст на Цветном тргу]]
Као и већина других храстова и Лужњак се користи у озелењавању на већим површинама, појединачно или у групама, али и у дрворедима на широким булеварима.<ref>{{cite web|first=Лидија|last=Шустер|title=Фенологија и биоеколошке карактеристике храста лужњака (''Quercus robur'' L.) у Новом Саду|url=http://polj.uns.ac.rs/wp-content/uploads/2015/09/Lidija_Suster.pdf|publisher=Пољопривредни факултет Универзитета у новом Саду|accessdate=31. 1. 2016}}</ref> Познат је већи број украсних форми ове врсте, међу којима су:
* ''Quercus robur ’Atropurpurea’'' - спорорастућа форма ситних, тамно пурпурних листова,
* ''Quercus robur ’Concordia’'' - жуте боје листова,
* ''Quercus robur ’Fastigiata’'' - форма ваљкасте крошње чије су бочне гране усмерене ка врху,
* ''Quercus robur ’Pectinata’'' - листови перасто дељени, усечени скоро до главног нерва,
* ''Quercus robur ’Pendula’'' - форма широке крошње и висећих грана,
* ''Quercus robur ’Umbraculifera’'' - форма правилне, округласте крошње.<ref name="vukicevic" />
 
Најстарије дрво у Београду је управо један храст лужњак - Храст лужњак на Цветном тргу, законом заштиђен као [[Списак заштићених природних добара у Београду|споменик природе III категорије]].
 
<gallery>
Quercus robur 'Concordia'.JPG|<small>''Quercus robur ’Concordia’''</small>
Q-robur-concordia2.jpg|<small>''Quercus robur ’Concordia’''</small>
Bundesarbeitsgericht (Park) DSC 3333 b.jpg|<small>''Quercus robur ’Fastigiata’''</small>
Quercus robur - Filicifolia.JPG|<small>''Quercus robur ’Pectinata’''</small>
</gallery>
 
== Види још ==
Линија 87 ⟶ 111:
 
== Литература ==
* {{cite book
| last = Вукићевић
| first = Емилија
| authorlink =
| title = Декоративна дендрологија
| publisher = Привредно финансијски водич
| series =
| volume = 781
| edition = 2
| date = 2005
| location = Београд
| pages = 272-304
| language =
| url =
| doi =
| id =
|isbn =
| mr =
| zbl =
| jfm = }}
* {{cite book|first=Ljubiša|last=Grlić|title=Enciklopedija samoniklog jestivog bilja|year=1986|publisher=August Cesarec|location=Zagreb|pages=83-85}}
 
== Спољашње везе ==
[http://poljoprivreda.info/?oid=16&id=261 Hrast lužnjak] <small>- Приступљено 31. 01. 2016.</small>
[http://zelenasrbija.rs/kalendar-biljaka/4960-quercus-robur-hrast-lunjak Quercus robur – Hrast lužnjak]
[http://www.gimnazijaso.edu.rs/gornje-podunavlje/biljke/sume/hrast-luznjak.php Hrast lužnjak – Quercus robur]
 
[[Категорија:Листопадно дрвеће]]
[[Категорија:Fagales]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Лужњак”