Феста светог Влаха — разлика између измена

м (правопис)
Феста св. Влаха је био празник свих становника [[Дубровачка република|Дубровачке републике]]. Како би се омогућило учешће свима, уведена је тзв. ''Слобоштина Св. Влаха'', период кад је сваки прекршилац, кажњеник и изгнаник могао 2 [[дан]]а пре и два дана после празника слободно да дође у град, а да га нико није смео позвати на одговорност (та се слобоштина касније проширила на 7 дана пре и 7 дана после празника).
 
За одмор је читава Република хрлила у град - ко није могао да иде, славио је код куће, са својим црквеним барјацима и у [[народна ношња|народној ношњи]], да се своме свецу поклони и помоли, да му захвали за заштиту у прошлости и препоручи себе и своје за убудуће. У процесији [[бискуп]]и свештеници носе [[моћимошти]] св. Влаха док верници са поштовањем љубе длан и додирују [[реликвија|реликвије]] у молитвама за себе и свој град. Феста укључује многе облике људске креативности, од народних обичаја и песама до традиционалног оружја, [[Дубровачки тромбуњери|тромбуна]], које се прави посебно за фесту и којим се пуца током фесте и других важнијих догађаја. По завршетку процесије одлазе [[застава|барјактари]] са својим барјацима у своја села да пренесу благослов парца свима који на тај дан нису могли у Град. Феста се током векова мењала па ју је свака генерација благо прилагодила како би унела своје идеје и учинила је савременом.
 
[[Хрватска пошта]] [[2012]]. године је издала поштанску марку са сликом реликвије руке св. Влаха поводом додавања Фесте на списак нематеријалне културне баштине при Унескоа.<ref>[http://www.posta.hr/print.aspx?id=744&m=2498&p=-1 Хрватска пошта, Хрватска нематеријална културна баштина]</ref>
 
== Види још ==
Анониман корисник