Лешек Колаковски — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
м правопис
Ред 23:
Колаковски је рођен у граду [[Радом]], у [[Друга пољска република|Пољској]]. Захваљујући немачкој окупацији Пољске у [[Други светски рат|Другом светском рату]], он није ишао у школу , али је читао књиге и узимао повремене приватне цасове , пролазећи своје завршне испите као изваредан студент. После рата, студирао је филозофију на [[Универзитет у Лођу|Универзитету у Лођу]] и 1953. године докторирао на [[Универзитет у Варшави|Варшавском универзитету]], са тезом о [[Барух Спиноза|Спинози]] . Био је професор и председник одељења Универзитета у Варшави за историју филозофије од 1959. до 1968. године.
 
У младости, Колаковски је био комуниста. У периоду 1947-1966 , био је члан [[Пољска уједињена радничка партија|Пољске уједињене радничке партије]]. Његовим интелектуалним обећањима је зарадио пут у Москву, где је видео комунизам у пракси и утврдио да је није добар . Он је прекинуо са комунизмом и постаје „ревизионистички марксиста“ залагање за хуманистичко тумачење Маркса. Годину дана после 1956. Пољског октобра, Колаковски је објавио четири дела критикујући совјетске марксистичке догме .<ref>Foreign News: VOICE OF DISSENT, TIME Magazine, 14 October 1957</ref> Његов јавни предавање на Варшавском универзитету на десетогодишњицу од Пољског октобра довела до његово протеривање из Пољске уједињене радничке партије. У току Пољске политичке кризе 1968. године он је изгубио посао на Варшавском универзитету. Дошао је до закључка да је тоталитарна суровост стаљинизма није било одступање, већ логички крајњи производ марксизма , Његов главни рад „Главне струје марксизма“, објављен је 1976-1978. Колаковски је постао све више фасциниран о доприносу теолошких претпоставки за Запад. Колаковски је бранио улогу коју слобода игра у људској потрази за транцедентним. Иако људска погрешивост подразумева да треба скептично да третирамо тврдње непогрешивости , наша потрага за већим ( као што су истина и доброта) је оплемењује.<ref>Clive James (2007) Cultural Amnesia. pp. 353.</ref>
 
Колаковски је 1968. године постао гостујући професор на одељење за филозофију на Универзитету [[Универзитет Макгил|McGill]] у Монтреалу и 1969. се преселио на [[Универзитет Калифорније (Беркли)|Универзитету у Калифорнији, Беркли]]. Године 1970. постао је виши научни сарадник на All Souls колеџу у Оксфорду. Он је углавном остао на Оксфорду, иако је провео део 1974. године на [[Jejl|Универзитету Јејл]], а од 1981. до 1994. године био хонорарни професор Комитета за социјалне mисли и у одељењу за филозофију на [[Универзитет у Чикагу|Универзитету у Чикагу]].
Ред 29:
<ref>Kołakowski : In Stalin's Countries: Theses on Hope and Despair (1971).</ref>
 
У Пољској , Колаковски није само поштован као филозоф и историчар идеја , него и као икону за противника комунизма . Адам Михњик позвао Колаковски " један од најистакнутијих стваралаца савремене Пољске културе" .<ref>Norman Davies (5 October 1986) "True to Himself and His Homeland," New York Times.</ref> <ref>Adam Michnik (18 July 1985) "Letter from the Gdansk Prison," New York Review of Books.</ref>
 
Колаковски је умро 17. јула 2009, у Оксфорду. Leszek Kolakowski. Encyclopaedia Britannica У својој читуљи, филозоф Роџер Сцрутон рекао Колаковски је „мислилац нашег времена“ и да је у вези дебате Колаковски је са интелектуалним противницима, "чак и ако ... . ништа није остало од субверзивних догми, нико се није осећао оштећен у свом егу или поражен у пројекту њиховог живота, од аргумената који би из било ког другог извора инспирисао највеће огорчење. "<ref>Scruton, Roger. "Leszek Kolakowski: thinker for our time". opendemocracy.net. Open Democracy. Retrieved 27 February 2015.</ref>
 
== Награде ==
Године 1986, National Endowment for the Humanities изабрао је Колаковског због " Jefferson Lecture" . Колаковски је предавање "The Idolatry of Politics"<ref>Jefferson Lecturers. neh.gov</ref> прештампао у својој колекцији есеја "  Modernity on Endless Trial ".<ref>Leszek Kołakowski . "The Idolatry of Politics," pp. 158 in Modernity on Endless Trial. University of Chicago Press. {{page|year=1990|id=. ISBN 0-226-45045-7|pages=}}.</ref>
 
У 2003. години, библиотека конгреса јр именовала Колаковског за првог добитника John W. Kluge награде за животно дело за хуманост.<ref>"Library of Congress Announces Winner of First John W. Kluge Prize for Lifetime Achievement in the Humanities and Social Sciences"</ref>