Крштење — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м Разне исправке |
||
Ред 1:
[[Датотека:Baptism - Marcellinus and Peter.jpg|мини|десно|200п|Крштење у [[рано хришћанство|раном хришћанству]].]]
'''Крштење''' ({{јез-грч|Βαπτιζω}}) - (потoпити, уронити, загњурити) у [[вода|воду]] је ритуално чишћење тела [[вода|водом]].
{{Хришћанство}}
У хришћанству се крштење сматра једном од [[свете тајне|светих тајни]] које је [[Исус]] непосредно установио (Мт. 28,18-19), а апостоли практиковали (Дела 2,38; 10,48). Обред крштења јесте обред увођења у [[хришћанство]]. Крштење обухвата: припремање постом, одбацивање и одрицање од старога човека, исповедање праве вере (види: [[никејско-цариградски симбол вере|символ вере]]), погружење у освећену воду крштења, призивање имена свете Тројице, као и [[помазање|миропомазање]] – када новокрштени прима печат дара Духа Светога<ref>[http://www.pravoslovo.net/pocetna/gpravoslavni.pdf]</ref>.
== Историјат крштења ==
Ред 12:
Обрезање је остатак некадашњег жртвоприношења деце богу Молоху (описано у Старом Завету на више места), али се у еволуцији религиозне свети дошло до спознаје о непотребности тога чина, па је убијање деце 8.дан, када су приносили и првенце од сваке животиње, замењено обрезањем 8.дан од рођења, а у хришћанству је то замењено крштењем. Прекретница код Јевреја је било Абрахамово уморство свога сина Исака на брду Морија (где су данас остаци Соломоновог храма у Јерусалиму), по налогу Бога, али је у задњи трен добио наредбу да то не чини, јер је Бог само хтео да види колика је његова верност. [[Манојло Грбић]] у 1.књизи "Карловачко владичанство" на стр.292., међу одредбама Спасовданског црквеног сабора у Београду, 1730.г., наводи и овај податак: "10. Дјеца да се не крсте по кућама него у црквама, а ниједно дијете, да не смије остати некрштено дуже од осам дана." Обрезање деце је обичај који се још задржао код Јевреја и муслимана. Православна црква празнује овај догађај, Обрезање Господње, као црвено слово у календару, али постоји стид према ретроградности овог празника, који се огледа у чињеници да ни један храм није посвећен овом празнику, као и избегавање навођења овог празника међу Господњим празницима, у уџбенику веронауке за пети разред у Републици Српској. (аутор уџбеника протојереј Момчило Пејичић, стр.17.)
Крштење у предхришћанским временима означава задовољење водених божанстава, приношењем људских жртава у воду. У Бијелом Пољу је још очувана изрека да Лим мора једну жртву годишње да однесе, да би било благостање. Отуда је и етимолошка веза бројни хидронима са речју смрт, итал. морто, мртво, као море (итал.маре), Морава, Морача, али и остала места за жртвоприношења као брдо Морија у Јерусалиму где се вршио помор жртава. Други назив су била и требишта, па отуда топоними Требиње у Херцеговини св. Саве, Македонији, Албанији...
== Извори ==
| |||