Бангладешки ослободилачки рат — разлика између измена

Пакистанска влада је ухапсила [[Шеик Муџибур Рахман|Муџибура Рахмана]] који је идентификован као најутицајнија бенгалска личност. Пре него што је ухапшен, шеик Муџибур Рахман је формално и званично прогласио независност, [[26. март]]а. Стога се овај датум сматра Даном независности Бангладеша. Дана [[27. март]]а, [[Зијаур Рахман]], тада армијски мајор у оружаним снагама (касније председник Бангладеша), објавио је декларацију независности Бангладеша у име врховног вође, Бонгобондуа, преко привременогпривремене радио-пријемник станице у Калургату близу лучког града [[Читагонг]]а. Уз помоћ бенгалских официра, подршку цивила и војно/хуманитарну помоћ из Индије, Бангладеш је брзо формирао редовну војску, као и герилске снаге познате као [[Мукти бахини]] (борци за слободу), наоружану групу коју су чинили углавном млади студенти, радници, сељаци и други цивили. Поред напада на пакистанску војску, Мукти бахини су пружали локалне обавештајне податке и вођство од немерљивог значаја здруженим снагама војсци Бангладеша и Индије, које су напале окупациону војску Западног Пакистана (80.000), раног децембра 1971. године.