Алгебарски фрактали — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 22:
 
 
Ако знамо да је решење неке једначине ([[нула функције]]) у [[Интервал (математика)|интервалу]] [A, B] у којем је функција [[непрекидна функција|непрекидна]], апроксимираћемо решење тако да одаберемо једну од крајњих тачака интервала, nнађемонађемо вредност функције у тој тачки, повучемо [[тангента|тенгенту]] и означимо њен пресек са апсцисом. Поступак поновимо с означеном тачком док не постанемо задовољни тачношћу решења. Треба приметити да у случајевима са слика са стране апроксимативна решења постају све ближа стварном решењу, односно конвергирају му, иако су код леве функције "суседна" апроксимативна решења увек са супротне стране стварног. Универзално, за сваку фукнцију важи да свака тачка из скупа реалних бројева конвергира ка најближој нули функције. Проблем се јавља код тачака које су једнако удаљене од две нуле – тада можемо рећи да обе нуле једнаком јачином привлаче "привчлачи" тачку те она не конвергира ниједној, па је називамо дивергентном тачком.
 
Ако ову методу применимо на [[комплексни бројеви|комплексну]] раван, све ће бити исто код линеарних и квадратних функција. Но, код функција вишег реда стварни нису тако једноставне. Из графика са стране видимо да су границе три скупа сложене те да даљим повећавањем добијамо све већу сложеност. Осим тога, гранична подручја садрже подручја која су потпуно слична подручјима у којима се налазе. Другим речима, она садрже својство самосличности. Из та ва својства закључујемо да су то [[фрактали]].
Ред 28:
[[Датотека:Approximation of (xx)-4.png|мини|лево|200п|Апроксимација функције <math>f(x)=\frac{x^2}{4}</math>]]
[[Датотека:Approximation-of-sin(x).png|мини|десно|200п|Апроксимација функције <math>f(x)=\sin x</math>]]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
== Манделбротов скуп ==