Јаков Игњатовић — разлика између измена

| дела = „[[Милан Наранџић]]“''<br />''„Чудан свет“''<br />''„[[Васа Решпект]]“''<br />''„[[Вечити младожења]]“''

Игњатовић је своју књижевну делатност развио кад је дошао за уредника „[[Летопис Матице српске|Летописа]]“, Он је написао више патриотско-историјских романа и приповедака, који су се свиђали ондашњој српској публици, али који према критичарима немају праве књижевне вредности.{{чињеница|date=01. 2010.}} Такви су романи: „Ђурађ Бранковић“, „Краљевска снаха“ и недовршени „Дели - Бакић“; приповетке: „Крв за род“ и „Манзор и Џемила“. Много је обимнији и знатнији његов рад на социјалном роману. Он је творац реалистичког друштвеног романа код Срба. Најбољи су му романи: [[Чудан свет]], [[Васа Решпект]], [[Вечити младожења]], „Стари и нови мајстори“ и последњи и најобимнији „Патница“. И у осталим својим романима и приповеткама Игњатовић слика савремени живот српског друшта у Војводини, али у њима, поред реалистичког приказивања, превлађује хумористички и авантуристички елеменат, особито у романима „Тридесет„[[Милан Наранџић|Тридесет година из живота Милана Наранџића“Наранџића]]“ и „Трпен спасен“ (недовршен, у „[[Србадија. Часопис за забаву и поуку|Србадији]]“, а прерађен у драму „Адам и берберин“).

* ''[[Милан Наранџић]]'', -{I—II}-, Нови Сад 1860—63, (-{II}- изд. Београд 1900);