Марс (бог) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене |
Уређен чланак Марс ( бог) |
||
Ред 4:
[[Датотека:Velázquez - Dios Marte (Museo del Prado, c. 1638).jpg|мини|Бог рата, Марс]]
'''Марс''' је био [[римска религија|римски]] бог [[рат]]а и [[архитектура|архитектуре]], сличан њему је и [[Античка Грчка|Грчки]] бог [[Ареј|Арес]].
Поред [[Јупитер (бог)|Јупитера]] Марс је најзначајније италско и [[Римска религија|римско]] божанство. Поштован је од давнина у целој [[Италија|Италији]], и то под разним именима :
* '''''Маворс''''' - код [[Латини|Латина]]
* '''''Мамерс''''' - код Оска и Сабињана
* '''''Марисл''''' - код [[Етрурци|Етрураца]]
* '''''Маурте''''' - у Тускулу
* '''''Мармар''''' - у песми свештеничког реда арвалска браћа
== Култ ==
У званичном култу Марс је првенствено бог рата (''M. Gradivus''), али га је сеоско становништво сматрало божанством земљорадње и сточарства (''M. Pater''). стога су сви његови празници у марту и октобру, тј. у месецима који означавају почетак и крај земљорадничких радова, али и време почетка и завршетка ратних похода. Пошто влада бојним пољем и плодним њивама, Марсу се упућују молитве да заштити земљу од непријатеља и свих елементарних непогода. Зато је Марс велики бог општег напретка, и то како плодних њива и стоке тако и напредка римског народа и државе.
Најстарије средиште Марсовог култа у [[Антички Рим|Риму]] налазило се изван града, на Марсовом пољу. Према предању овде је већ [[Нума Помпилије|Нума]] посветио Марсу жртвеник (''Ara Martis in campo''), где је обављан ритуал посвећивања оружја и велика церемонија очишћења (''lustrum''). У старом италском култу Марс је повезан са богињом [[Нерио]], која је касније сматрана и његовом супругом. Уз њега је још и богиња рата [[Белона]], која персонификује једну од најзначајнијих Марсових функција. Касније, под грчким утицајем, Марс је у култу и миту повезан са [[Минерва|Минервом]] и [[Венера (богиња)|Венером]].
Марсови симболи су :
* свето копље (''hastae Martis'')
* свети штитови (''ancilia'')
* [[Вук|вук]] (''lupus Martius'')
* [[Детлићи|детлић]] (''picus Martius'')
* [[Бик|бик]] (''bos arator'')
== Празници ==
Циклус његових празника почиње крајем старе и почетком нове године, и то посвећивањем :
* коња - Еквирије ('' Equirria'' ), 27. фебруара и 14. марта
* ратног оружја - Квинкватри (''Quinquatrus'') 19. марта
* бојних труба - Тубилустриј (''Tubilustrium'') 23. marta
Са њима су повезана још два мартовска празника светкована 1. и 17. марта (''agonium Martiale''). У свим овим свечаностима учествовао је свештенички ред салијеваца, чији су чланови у ратничкој одећи изводили игре са оружјем у Марсову част. Циклус празника у октобру почиње на дан ида, жртвовањем [[Коњ|коња]] (''Equus October''), а завршава се посвећивањем оружја (''Armilustrium''), такође уз учешће салијеваца.
== Светилишта ==
До [[Октавијан Август|Августовог]] времена сва Марсова светилишта налазила су се ван града. Испред [[Капена|Капенских]] врата подигнут је 338/337. г. старе ере храм Марсу, у коме се налазила његова статуа окружена вуковима. На Марсовом пољу, 138. г. старе ере, саграђен му је још један храм. У Марсову част Август је подигао два храма : један мањи, на Капитолу, у знак захвалности Марсу Осветнику (''M.Ultor'') што је казнио [[Гај Јулије Цезар|Цезарове]] убице, и један велики храм, у средишту новосаграђеног Форума, који је по раскоши надмашивао сва остала светилишта у Риму. Овде је Марс поштован заједно са [[Венера (богиња)|Венером]] и поистовећен је са грчким богом [[Ареј|Арејем]].
== Митологија ==
У пратњи Марса, као застрашујућег бога рата, налазе се Страх (''Pavor'') и Бледило (''Palor'') као и персонификације војничких врлина - Част (''Honos'') и Храброст (''Virtus''). Марс је у миту [[Јунона|Јунонин]] син кога је она зачела захваљујући цвету који јој је подарила [[Флора (богиња)|Флора]]. Повезивање Марса са [[Ана Перена|Аном Переном]] и [[Мамурије|Мамуријем]] свакако произилази из случајне временске подударности Марсових мартовских празника и италских ритуала у вези са новогодишњим обичајима. Улога Марса у "светом пролећу" (''ver sacrum'') проистиче из староиталског обичаја да једна генерација младих људи у рано пролеће напуштају свој град и полази да тражи срећу на другом месту. Ове колонисте често предводе Марсове свете животиње - вук или детлић. Вероватно је на овом мотиву заснован и мит по коме је Марс отац [[Ромул и Рем|Ромула и Рема]]. Марс је поштован у свим римским провинцијама, посебно у [[Галија|Галији]] и [[Германија|Германији]]
== Уметност ==
[[Датотека:Mars_Balearicus_cropped.jpg|мини|200п]]
У римској уметности Марс је најчешће приказиван као и грчки [[Ареј]], махом као наг младић, са шлемом на глави и копљем и мачем у рукама. Једино је Марс Осветник представљен као зрео брадат мушкарац, у [[Римска легија|легионарској]] униформи.
== Литература ==
* {{Cite book |ref= harv| last1= Срејовић|first1=Драгослав |first2=Александрина|last2=Цермановић|authorlink1=Драгослав Срејовић|authorlink2= Александрина Цермановић |title=Речник грчке и римске митологије |year=1989|publisher=СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА |location=Београд|id=}}
{{Commonscat|Alcmene}}
== Спољашње везе ==
{{портал|Антички Рим}}
| |||