Прогресивна парализа — разлика између измена

м
Разне исправке
м (Разне исправке; козметичке измене)
м (Разне исправке)
{{Infobox_Disease |
| Name = Прогресивна парализа |
| Image = Tabes Dorsalis.jpg|
| Caption = Дегенеративне промена задњих коренова кичмене мождине код прогресивне парализе|
| DiseasesDB = 29061 |
| ICD10 = {{ICD10|A|52|1|a|50}} |
| ICD9 = {{ICD9|090.40}} {{ICD9|094.1}} |
| ICDO = |
| OMIM = |
| MedlinePlus = |
| eMedicineSubj = neuro |
| eMedicineTopic = 684 |
| MeshID = D009494 |
}}
'''Прогресивна парализа, сушење мозга, прогресивно лудило, неуросифилис''' <ref>[http://www.vokabular.org/?search=progresivna%20paraliza&lang=sr-lat Progresivna paraliza - Vokabular - Srpski rečnik], Приступљено 24. 4. 2013.</ref> ({{јез-лат|paralisis progresiva}}) је прогресивно обољење нервног система које се јавља у терцијарном стадијум [[сифилис]]а, након 5 до 20 или више година од примарне заразе узрочником сифилиса,<ref>Adams RD, Victor M, Ropper AH. ''Principles of neurology.'' 6th ed. New York: McGraw-Hill; 2001</ref> бактеријом [[сифилис|трепонемом палидум]],<ref>{{ен}}Richard P Knudsen, ''Neurosyphilis'', Aug 7, 2009 [eMedicine]</ref> или јако ретко као конгенитална форма.<ref name="Ref1"/> Терцијарни сифилис се развија код 8-40% нелечених болесника и најчешће се испољава у облику неуросифилиса, који може бити асимптоматски или имати форму менингитиса, менинговаскуларног сифилиса са развојем можданог инфаркта, дорзалне усахнулости ({{јез-лат|tabes dorsalisa}}), прогресивне парализе или изоловане оптичке атрофије. Наведени обници неуросифилиса могу се јавити изоловано или, што је учесталије, комбиновано. У развијеном свету, прогресивна парализа је, у 21. веку, веома ретка болест, иако је последњих деценија забележен пораст броја оболелих. Rазлог томе jeје што се због јако ретког јављања прогресивнeпрогресивне парализeпарализе ређе мисли на њу, па изостаје дијагноза болести терсапија значајно касни или сасвим изостаје.<ref name="Ref1">Mihailo Mirković, Vilma Jovičić , Ivana Basta, Ivan Marjanović, Dragana Lavrnić, ''Značaj kombinovane primene testova u serumu i likvoru kod bolesnika sa sumnjom na neurosifilis'', Vojnosanit Pregl 2007; 64(4): 271–274. UDC: 616.8-009.1:616.972-06 [http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0042-8450/2007/0042-84500704271M.pdf Kazuistika]</ref>
 
Развој болести карактерише се постепеним уништавањем или дегенерацијом [[неурон]]а и других структура [[нервни систем|нервног систем]] пре свега кичмене мождине и њених структура које преносе сензорне [[Информација|информације]]. Дегенеративне промене нерава су присутне у централном нервном систему и леђним кореновима (задњим кореновима) [[кичмена мождина|кичмене мождине]] одговорним за пренос информација о положају тела, осећају додира (пропроцептори), [[Вибрације|вибрацијама]], процени додира. Клиничком сликом болести доминирају жаришна (фокална) неуролошка оштећења нервног система (кранијалних нерава са парезом или парализом мишића ипоремећајем вида) удружена се цереброваскуларним променама (и могућим можданим ударам). У крајњој фази болест се манифестује појавам генерализоване парализе, психичких поремећајх (психозе, делиријум, деменција) и можданог удара који најчешће претходи [[смрт]]и болесника.<ref>Mitsonis CH, Kararizou E, Dimopoulos N, Triantafyllou N, Kapaki E, Mitropoulos P, et al. ''Incidence and clinical presentation of neurosyphilis: a retrospective study of 81 cases''. Int J Neurosci. Sep 2008;118(9):1251-7.</ref>
Прогресивна парализа се јавља код око 3% до 10% болесника са нелечененим сифилисом, и то у периоду од 10-30 година после примарне [[инфекције]], <ref>Clark EG, Danbolt N. ''The Oslo study of the natural history of untreated syphilis; an epidemiologic investigation based on a restudy of the Boeck-Bruusgaard material; a review and appraisal''. J Chronic Dis 1955; 2(3): 311−44</ref> и обично повезане са падом [[имунитет]]а у организму.
 
Иако је у развијеном свету (у 21. веку) прогресивна парализа, јако ретка болест, последњих деценија забележен је пораст броја оболелих. Rазлог томе jeје што се због јако ретког јављања прогресивнeпрогресивне парализeпарализе ређе мисли на њу, и зато изостаје (или је несигурна) дијагноза болести, терапија значајно касни или сасвим изостаје.<ref name="Ref1">Mihailo Mirković, Vilma Jovičić , Ivana Basta, Ivan Marjanović, Dragana Lavrnić, ''Značaj kombinovane primene testova u serumu i likvoru kod bolesnika sa sumnjom na neurosifilis'', Vojnosanit Pregl 2007; 64(4): 271–274. UDC: 616.8-009.1:616.972-06 [http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0042-8450/2007/0042-84500704271M.pdf Kazuistika]</ref>
 
== Епидемиологија ==
У последњој декади регистровано је педесетоструко увећање броја оболелих у [[Европа|источној Европи]] <ref>Tichonova L, Borisenko K, Ward H, Meheus A, Gromyko A, Renton A. Epidemics of syphilis in the Russian Federation: trends, origins, and priorities for control. Lancet 1997; 350(9072): 210−3</ref>, док се у [[Сједињене Америчке Државе|Сједињеним Америчким Државама]] сифилис појављује епидемично, у циклусима сваких 7 до 10 година.<ref name="Mirković">Mirković M, Jovičić V, Basta I, Marjanović I, Lavrnić D. ''Značaj kombinovane primene testova u serumu i likvoru kod bolesnika sa sumnjom na neurosifilis''. Vojnosanitetski pregled. 2007; 64(4):271-274. [http://scindeks-clanci.nb.rs/data/pdf/0042-8450/2007/0042-84500704271M.pdf scindeks-clanc], Приступљено 24. 4. 2013.</ref>
 
У појединим деловима [[Африка|Африке]], [[инциденца]] је већа од 2.300 случајева на 100.000 становника. У [[Нигерија|Нигерији]], веома често болесници истовремено болују од [[сифилис]]а и [[АИДС]]-а и имају атипичне манифестације болести, са недекватним и спорим одговором на терапију, а умриру и знатно раније у односу на боленике описане у западној литератури, (што је углавном последица нижег нивоа здравља и здравствене просвећености). <ref>Nnoruka EN, Ezeoke AC. ''Evaluation of syphilis in patients with HIV infection in Nigeria.'' Trop Med Int Health. Jan 2005;10(1):58-64. </ref>
 
;Животна доб
 
== Патофизиологија ==
Прогресивна парализа, по својим патофизиолошким промена је хронична фронто-темпоро-паријеталнaпаријетална менингоенцефалопатија која се јавља 10-20 година након примарне инфекције сифилисом, најчешће у четрдесетим или педесетим годинама живота, мада се изузетно ретко болест може јавитии као конгенитална форма.
 
У основи патофизиолошких поремећаја у прогресивној парализи су органски поремећаји, који почињу субакутном [[Некроза|некротизирајућом]] [[атрофија|атрофијом]] [[мозак|мождане коре]] - ({{јез-лат| atrophia corticis rubra}}).<br /> Сматра се да до разарања нервног ткива долази реактивацијом болести у подручјима где су заостале трепонеме које није уништио [[Имунски систем|имунски систем организма]].
 
У наведеним узорцима лабораторијском дијагностиком неуросифилиса се потврђује:<ref>van Voorst Vader PC. ''Syphilis management and treatment.'' Dermatol Clin 1998; 16(4): 699−711,</ref>
* ''Реактивни ВДРЛ тест у ликвору.'' Овај тест је високо специфичан, али није довољно сензитиван. Око 27% болесника са типичним симптомима неуросифилиса има негативан ВДРЛ, а позитиван ФТА тест у ликвору.<ref>Luger AF. ''Serological diagnosis of syphilis: curent methods.'' In: Young H, McMillan A, editors. Immunological diagnosis of sexually transmitted diseases. New York: Dekker; 1988. ppp. 250–9.</ref>
* ''Доказивање трепонеме палидум у ликвору''
* ''Доказивање трепонеме палидум нервном ткиву микроскопијом,''
363.220

измена