Дрвени стадион у Београду — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Поправљена типографија, Додане везе ознаке: мобилна измена мобилно уређивање преко апликације |
м Разне исправке; козметичке измене |
||
Ред 1:
[[Датотека:Drveni stadion u Beogradu.3.jpg|400px|мини|Дрвени стадион у Београду у време одржавања Првог Свесоколског слета 1930.]]
'''Дрвени стадион у Београду''' био је највећи привремени дрвени стадион у централној Европи који је изграђен [[1930
Стадион је био изграђен на простору данашњег Машинског факултета Универзитета у Београду. Како је за изградњу стадиона и самог слета владало велико интересовање у Краљевини Југославији и Београду, недељом и празником било је одобрено групно разгледање стадиона у пратњи водича Слетског одбора, који је давао одговоре на питања, уз купљену улазницу по цени од 2 динара. Средства од продатих улазница била су намењена за слетски фонд. Након тридесет дана од почетка слета дрвена конструкција стадиона је размонтирана.<ref>Muzej istorije Jugoslavije [http://www.mij.rs/izlozbe/361/ko-je-soko-taj-je-jugosloven.html
== Положај и пространство ==
Ред 12:
== Архитектура и инфраструктура ==
[[Датотека:Дрвени стадион у Београду 1930..jpg|350px|мини|Дрвени стадион у Београду дело је је београдског арх. [[Момир Коруновић|Момира Коруновића]]<ref>''Српски биографски речник'', том 5
Пројекат привременог стадиона намењеног слетишту дело је је београдског [[Момир Коруновић|арх. Момир Коруновић]] (у моменту пројектовања вишег архитекте Министартсва грађевина Краљевине Југославије).<ref>Кадијевић, А. (1996), ''Момир Коруновић'', Београд: Републички завод
за заштиту споменика културе: Музеј науке и технике.</ref> Коруновић је стадион пројектовао по угледу на сличне грађевине на Западу, али са архитектонским примесама националног стила.<ref>Ignjatović, A. (2007), ''Jugoslovenstvo u arhitekturi 1904–1941,''
Градња стадиона, која се одвијала под бурним оком арх. М. Коруновића, трајала је два месеца и седам дана. Радове на дрвеној конструкцији извело је 500 тесара, столара, електричара, водоинсталатера и радника
Арена слетишта, која је за онај период, била импозантних димензија, простирала се на површни од 12.560 m². Целокупна конструкција била је од дрвета, и за њену изградњу утрошено је 51.00 m³ дрвене грађе и 35.000 килограма ексера.<ref>''Само јексера за соколски стадион у Београду утрошено је до сад 35. 000 килограма'', Политика, 1. 5. 1930</ref> У том историјском периоду привремена грађевина стадиона представљала је највећу дрвену грађевину у централној Европи.
Ико је био привременог карактера, као и сваки савремени европски стадион тога доба, и овај стадион у Београду имао је електрично осветљење, водовод и канализацију, пошту за учеснике и посетиоце, просторију за несметан рад новинаре са телефонским кабинама, озвученење (са четири звучника марке Филипс). Стадион је имао и противпожарну заштиту, за чије потребе су изнад ложа биле изграђене четри куле у којима су за време слета непрестано дежурали београдски ватрогасци. У саставу гледалишта био је изграђен и павиљон за оркестар и осматрачница за начелника, који је непосредно руководио вежбама на слету.
Стадион је на свом слетишту мога да прими око 42.000 посетилаца. У делу за гледаоце стадион било је 1.170 места у ложама,
Стадион је у својој арени у исто време могао да прими групу од 3.500 вежбача. У време главних слетских дана стадион је
Након тридесет дана од почетка слета дрвена конструкција стадиона је размонтирана, а његова грађа искоришћена је за друге намене.
Ред 36:
== Спољашње везе ==
{{портал|Београд}}
* [http://www.blic.rs/vesti/beograd/ovo-je-ubedljivo-najveca-tajna-predratnog-beograda/zcpk40f Ovo je ubedljivo najveća tajna predratnog Beograda] www.blic.rs
[[Категорија:Стадиони у Београду]]
| |||