Структурализам — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м Разне исправке |
||
Ред 26:
У '''''критичкој фази''''', структурализам првенствено представља критику статуса субјекта тј. приоритет човека у различитим областима друштвених наука ([[етнологија|етнологији]], [[лингвистика|лингвистици]], [[психоанализа|психоанализи]] итд.) и доказује да је човек, његов начин размишљања, поступци и живот уопште део исте организационе шеме и да је зависан од истих категорија као и научни и технички свет, који је и једини стварни свет.
У '''''конститутивној фази''''' структурализма, он прелази у изградњу чврсто повезаних теоријских склопова заснованих на јединстваној методологији, који би требало да га заснују као правац. Представници те фазе структурализма били су Клод Леви-Строс и његове
Паралелно са тим, појавиле су се и критике самог структурализма и то највише од стране егзистенцијалиста ([[Жан Пол Сартр|Сартреова]] критика структурализма као “последње баријере коју још грађанска филозофија може истурити против марксизма”), као и од стране самих марксиста.
Ред 39:
У другој, филозофској тј. класичној, фази, структурализам и марксизам спаја [[Луис Алтхусер]] и његова париска школа. Сам Алтхусер не спада у структуралисте, јер је углавном критиковао тај правац, нарочито његову претфилозофску фазу и изјавио је да, иако користи структуралистичку терминологију у неким својим делима, он не припада структурализму.
Други структуралисти, као што су [[Мишел Фуко]] и [[Џил Делезе]], до 1968. Године оштро су критиковали марксизам, али су након тога ублажили своје критике.
Идеја [[постструктурализам|постструктурализма]] је, у поређењу са структуралистичким, најближа марксизму. <ref>{{cite book|last=Мајер|first=Борис|title=Структурализам|year=1976|publisher=Комунист|location=Београд|pages=13-15}}</ref>
| |||