Википедија

Максим Исповедник — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Разне исправке
м Разне исправке
Ред 31:
== Биографија ==
 
Максим је највероватније рођен у [[Константинопољ|Цариграду]], иако су неки његови противници тврдили да је рођен у [[Палестина (регион)|Палестини]].<ref>-{George C. Berthold, "Maximus Confessor", Encyclopedia of Early Christianity (New York, Garland Publishing,. {{page|year=1997|isbn=978-0-8153-1663-3|pages=}})}-</ref> Био је племићког порекла, па је још као млад постао високи дворјанин (први секретар или саветник царског сената<ref name="verujem">[http://www.verujem.org/maksim_ispovednik/maksim_ispovednik_ziztije.htm Житије Максима Исповедника од Авве Јустина], Приступљено 11. 4. 2013.</ref>) на двору [[византијско царство|византијског]] цара [[Ираклије|Ираклија]].<ref>-{"Maximos, St., Confessor", Oxford Dictionary of the Christian Church, ed. F.L. Cross (London, Oxford Press. {{page|year=1958|isbn=978-0-19-211522-5|pages=}})}-</ref>
 
Око [[615]]. године је напустио јавне функције и постао монах у [[манастир]]у Филипик у Хрисопољу, градићу у близини [[Константинопољ]]а са азијске стране (данас [[Искидар]] у Турској). Током година проведених у Хрисопољу, Максим је постао ''ава'' (односно старешина) манастира.<ref name="CE">[http://www.newadvent.org/cathen/10078b.htm -{Catholic Encyclopedia}-], Приступљено 11. 4. 2013.</ref> Када је [[Сасанидско царство|Персијско царство]] освојило [[Анадолија|Анадолију]], Максим је био приморан да пребегне у манастир близу [[Картагина (град)|Картагине]]. Ту је под старатељством патријарха [[Софроније Јерусалимски|Софронија Јерусалимског]] почео да изучава [[новоплатонизам|неоплатонизам]] и христолошке списе ([[Григорије Ниски|Григорија Ниског]] и [[Дионисије Ареопагит|Дионисија Ареопагита]]). У Картагини је Максим постао истакнути теолошки писац и веома утицајна духовна фигура у [[Африка (провинција)|Северној Африци]], високо цењен од стране егзарха, а у народу сматран светим човеком.
Ред 77:
 
Максим подсећа да је човеково обожење омогућено Божјим очовечењем, оваплоћењем [[логос]]а у Христу.
Учење о обожењу сместило је светог Максима међу најзначајније мислиоце источног хришћанства.<ref>-{"Maximus the Confessor", Michael O'Carroll, Trinitas: A Theological Encyclopedia of the Holy Trinity (Delaware, Michael Glazier, Inc,. {{page|year=1987|isbn=978-0-8146-5595-5|pages=}})}-</ref>
У својим списима Максим Исповедник пише о неусловљености оваплоћења Бога Логоса.<ref name="Radosavljević_1975">Hieromonk Artemije Radosavljević, Τὸ Μυστήριον τῆς Σωτηρίας κατὰ τὸν Ἅγιον Μάξιμον τὸν Ὁμολογητήν. Αθήνα, 1975 — Делови из ове докторске дисертације објављени су на српском у часопису Свети Кнез Лазар бр. 12 до броја 17 (Тајна спасења по Светом Максиму Исповеднику) — English version: Bishop Artemije Radosavljević [http://www.synodinresistance.org/pdfs/2009/03/26/20090326aGiatiEnsB7%20Folder/20090326aGiatiEnsB7.pdf Why Did God Become Man? The Unconditionality of the Divine Incarnation. Deification as the End and Fulfillment of Salvation According to St. Maximos the Confessor] — Source: Τὸ Μυστήριον... [The mystery of salvation according to St. Maximos the Confessor] (Athens: ). 1975. pp. 180—196</ref><ref name="Radosavljević_serp_1983">Еп. Артемије (Радосављевић) [http://www.verujem.org/maksim_ispovednik/artemije_maksim.htm ПРОБЛЕМ НЕУСЛОВЉЕНОСТИ ИЛИ УСЛОВЉЕНОСТИ ОВАПЛОЋЕЊА БОГА ЛОГОСА (По светом Максиму Исповеднику)] — Богословље бр. 1-2. 1983. pp. 95—105.</ref>
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Максим_Исповедник”