Википедија

Нови двор — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Ред 1:
{{Споменик културе
{{Зграда
|име_зграде Име= Нови двор
|слика Слика= Predsednistvo.jpg
|Опис слике= Зграда Новог двора
|наслов = Нови двор у Београду
|Место=[[Београд]]
|почетак =
|Општина=[[Стари град (Београд)|Стари град]]
|крај =
|ДРЖ=СРБ
|претходна =
|Врста=
|премашена =
|Време=
|plural =
|Тип=Споменик културе
|локација = {{зас|СРБ}} [[Београд]], [[Србија]]
|Степен=
|координате =
|Власник=Република Србија
|статус =
|Установа=Завод за заштиту споменика културе
|свечано_отварање =
|Седиште=Београд
|саграђена = 1911-1922; 1948-1953
|Позивни=011
|очекивани_завршетак =
|Пошта=11000
|отварање =
|Адреса=Калемегдан 14
|затварање =
|Телефон=011/3287-557, 3287-420
|срушена =
|Факс=011/3287-411
|коришћење =
|Веб=http://beogradskonasledje.rs/
|висина_са_торњем =
|Емајл=office@belgradeheritage.com
|висина =
|гширина =
|највиши_спрат =
|гдужина =
|број_спратова = 3
|број_лифтова =
|вредност =
|површина =
|архитекта = [[Стојан Тителбах]] <br /> [[Милан Минић]] (измене)
|инжињер =
|конструктор =
|аутор =
|власник =
|управљање =
|референце =
}}
'''Нови двор''' је монументално здање у центру Београда, на Андрићевом венцу у коме се налази седиште [[Председник Републике Србије|Председника Републике Србије]]. Ова грађевина је споменик културе под заштитом државе. <ref>[http://beogradskonasledje.rs/kd/zavod/stari_grad/zgrada_novog_dvora.html Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda]</ref> Изграђена је у периоду од [[1911]]. до [[1922]]. године као двор [[Александар I Карађорђевић|Краља Александра I Карађорђевића.]] Двор је саграђен према пројекту архитекте [[Стојан Тителбах|Стојана Тителбаха]] ([[1877]] — [[1916]]) у академском маниру, са елементима [[Ренесанса|ренесансне]] и [[барок]]не архитектуре, али је оригинални изглед временом измењен.
Линија 43 ⟶ 33:
=== Градња двора ===
 
ДворНови једвор, грађен као нова резиденција [[Карађорђевићи|династије Карађорђевић]] и последње подигнуто здање у ансамблу објеката дворског комплекса на Теразијама, заједно са суседним палатама [[Стари_двор|Старог двора]], којој уједно представља архитектонско-ликовни пандан, и [[Народна_скупштина_Републике_Србије|Народне скупштине]], чини ансамбл најзначајних јавних грађевина [[Београд|Београда]] и [[Србија|Србије]]. Грађен је према првобитној замисли архитекте [[Александар Бугарски|Александра Бугарског]] из осамдесетих година 19. века, као једно крило замишљеног дворског комплекса. Према том просторном решењу, централни део комплекса заузимао би краљев двор, који је требало да буде изграђен на месту Старог конака (некадашњег Симићевог здања). Лево крило комплекса чинио би [[Стари двор]] подигнут 1884. године, док би десно крило представљало дворац престолонаследника подигнут на месту на којем се још од средине седме деценије 19. века налазио дворац за престолонаследника [[Михаило Обреновић|Михаила Обреновић]]. Иако се сматра да је пројекат дворца кнеза Михаила у духу романтизма израдио архитекта Коста Шрепловић, поједини извори наводе да је он водио надзор при завршним радовима на подизању зграде, а да су планове највероватније израдили Јован Френцл и Јосиф Касано, најпознатији архитекти у Главној управи грађевина. Изградњом овог објекта већ се уочавала идеја да се простор дворског комплекса организује као трочлана композиција. Међутим, кнез Михаило никада није становао у овој згради, већ се уселио у Стари конак, а у ново здање је сместио Министарство иностраних и унутрашњих послова.
 
Идеја о изградњи Новог двора иницирана је након мајских догађаја 1903, и рушења Старог конака наредне године, где се до тада налазила владарска резиденција. Краљ [[Петар I Карађорђевић]], по доласку на власт, боравио је у Старом двору Обреновића, који у претходном раздобљу није коришћен за становање, већ за репрезентативне потребе владара. Како је простор Старог двора био непогодан за стални боравак краљевске породице, решење је било у изградњи нове резиденције.
 
Подизању Новог двора за престолонаследника Александра I Карађорђевића приступило се [[1911.]] године, према пројекту [[Стојан Тителбах|Стојана Тителбаха]](1877-1916), истакнутог српског градитеља са почетка 20. века.<ref name=AK>А. Кадијевић, Естетика архитектуре академизма ( XIX –XX век), Београд, 2005.</ref> КаменДанас темељацНови задвор изградњупредставља двораједино јењегово положенпознато 14.дело септембракоје 1911.је Овојрадио свечаностикао суархитекта присуствовалиМинистарства краљграђевина. ПетарИзградња Први,двора је завршена [[Патријарх српски Димитрије|митрополит Димитрије1914]],. министригодине, државни саветници и виши официри. Објекатали је грађенвећ на месту порушеног Дворца престолонаследникатоком [[МихаилоПрви Обреновићсветски рат|МихаилаПрвог Обреновићасветског рата]], којизграда јебила саградиозначајно [[милошоштећена. Обреновић|кнезТемељна Милош]]обнова ууследила токује својеу другепериоду владавине од [[1858]]1919-1922. догодине, [[1860]].под године.надзором Упосебно овомоформљене објектуКомисије, билокоја је смештеноистовремено Министарство спољнихрадила и унутрашњихна пословаобнови свеСтарог до рушења објекта [[1911]]. годинедвора. У токуКомисији, [[Првикоја балканскисе рат|првогбринула Балканског]]о икомплетном [[Првиуређењу светскибудућег рат|Првогкраљевог светскогдома рата]]и долазиседишта до прекида изградње. Изградња НовогМаршалата двора, јеизмеђу завршена 1914. годинеосталих, алибили јесу већ токомсликар [[ПрвиУрош светски рат|Првог светског ратаПредић]] зградаи билаархитекте значајноМинистарства оштећена.грађевина У[[Петар ПрвомПоповић]] светскоми рату[[Момир зградаКоруновић]]. јеЈуна директно[[1922]], погођенакада гранатама, асе у истомздање периодууселио украљ њојАлександар сеI налазилаКарађорђевић иса [[Аустроугарска|аустријска]] команда.<ref>Светлана В.краљицом НедићМаријом, ОНови некимдвор питањимапостао изворнеје архитектурезванична Новогвладарска двора, Наслеђе III, Београд 2001резиденција.</ref>
 
Оправке и наставак радова на изградњи се настављају после рата под надзором посебно оформљене Комисије. која је истовремено радила и на обнови Старог двора. <ref>3 Документација ЗЗСКГБ, Досије споменика културе Зграда Новог двора</ref> У Комисији, која се бринула о комплетном уређењу будућег краљевог дома и седишта Маршалата двора, између осталих, били су сликар [[Урош Предић]] и архитекте Министарства грађевина [[Петар Поповић]] и [[Момир Коруновић]]. Градња је завршена у пролеће [[1921]]. године. Радове на уређењу ентеријера и декорисању објекта изводила је француска фирма „Безије“ у току [[1921]]. и [[1922]]. Јуна 1922, када се у здање уселио краљ Александар I Карађорђевић са краљицом Маријом, Нови двор постао је званична владарска резиденција.
 
=== Првобитни изглед двора ===
 
Зграда Новог двора, са четири етаже и карактеристичним угаоним кубетом, представља вредно архитектонско остварење београдског градитељства после Првог светског рата. Просторна организација зграде Новог двора одређена је пројектом из [[1911.]] године у складу са наменом здања. У приземљу се налазила дворана за пријеме и трпезарија. С обзиром на локацију, коју одређује угао двеју улица и денивелација терена, свечани улаз у Нови двор пројектован је из правца Старог двора, што се одразило и на архитектонску композицију фасада које су различито обликоване у зависности од функцоналног распореда унутрашњег простора, али и од оријентације у односу на непосредну околину. У приземље се улазило из правца Старог двора, преко монументалног степеништа под овалном колонадом са удвојеним стубовима. Степениште је, преко улазног хола, водило до централног вестибила из којег се могло приступити великом салону и осталим одајама распоређеним око вестибила: мањим салонима, трпезарији и помоћним просторијама. Лево од улазног хола налазило се главно степениште, повезано са вестибилом. Бочни, споредни улаз са мањим степеништем налазио се са горње стране [[Пионирски парк|Дворског парка]]. На првом спрату биле су смештене краљеве и краљичине приватне и радне просторије: спаваће собе са пратећим одајама, кабинети, салони, библиотека и трпезарија. На другом спрату налазили су се енглески и јапански салон, спаваће собе и библиотека. Намештај и уређење простора носе особености стилова [[Луј XIV|Луја XIV]], [[Луј XV|Луја XV]] и [[Луј XVI|Луја XVI]].
[[Датотека:Predsedništvo Srbije, smena straže 1, Beograd.jpg|мини|лево|Смена почасне страже]]
 
=== Садашњи изглед двора ===
 
Архитектура Новог двора подржавала је идеју историјског заокруживања дворског комплекса, тако што је сама грађевина обликована као својеврсни пандан Старом двору. На тај начин истакнута је потреба да се просторно и симболички заокружи целина која конотира саму идеју државе. Двоспратно здање обликовано је у стилу академизма, са стилским елементима преузетим углавном из ренесансне и барокне архитектуре.<ref name= AK/> Најрепрезентативнија фасада окренута је према врту, а угаони ризалит обликован је у виду куле са куполом слично решењу примењеном на згради Старог двора. У систему рашчлањавања фасада централну композицију представљају приземље и први спрат решени као јединствена композициона целина, сутерен је обликован рустично, док је други спрат третиран независно, са системом поделе фасадних површина и мање упадљивом архитектонском пластиком. Разуђеност главне фасаде постигнута је истицањем бочних и средишњег ризалита, у чијем је средишту позициониран главни улаз, истакнут овалним тремом.<ref>Марко Поповић, Хералдички симболи на јавним здањима Београда, Београд 1997, 75-79, 138-139.</ref> Сходно намени здања, посебно место у декоративном обликовању фасада дато је хералдичким симболима. У лунети средишњег ризалита налазио се монументално обликован потпуни грб краљевске династије Карађорђевић. Највиши и уједно најдоминантнији део Новог двора - кула са куполом и шиљком на чијем врху се налазила бронзана фигура двоглавог орла у полету представља главни архитектонски елемент који спаја фасаде према улицама Краља Милана и Андрићев венац. Поред хералдичких знамења, посебно је значајна композиција која је била постављена на сам завршетак угаоног ризалита, испод куполе, две истоветне, симетрично постављене представе штитова с крстом и четири оцила, то јест део грба [[Краљевина Србија|Краљевине Србије]] и касније интегрални сегмент грба [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]]. Централни мотив фасадне композиције према улици Андрићев венац представља лучни ризалит над чијом се атиком налазила декоративна композиција са грбом у средишту.
 
Просторна организација зграде Новог двора одређена је пројектом из 1911. године у складу са наменом здања. У приземљу се налазила дворана за пријеме и трпезарија, а део ка улици Краља Милана био је резервисан за боравак високих гостију, док су први и други спрат намењени становању краљевске породице. Пројектом Новог двора није била предвиђена просторија за кухињу, већ је за ту намену служила оближња шумадијска кућа, повезана тунелом са сутереном двора. Целокупно репрезентативно унутрашње уређење и опремање дворских просторија скупоценим намештајем извела је француска фирма Безије. Посебна пажња била је посвећена уређењу вестибила, дворане за пријеме, трпезарије, босанске собе, јапанског и енглеског салона и одаја намењеним становању краља и краљице.
Саставни део дворског комплекса и елемент који је повезивао старо и ново дворско здање била је ограда са капијама и стражарским местима, који су дворове и дворску башту одвајали од улице Краља Милана. Сличну функцију добила је и зграда дворске страже, чију је доградњу и прераду фасада 1919/1920. године извео архитекта Момир Коруновић, тако да она допринесе стилском и урбанистичком повезивању дворских палата.▼
 
▲Саставни део дворског комплекса и елемент који је повезивао старо и ново дворско здање била је ограда са капијама и стражарским местима, који су дворове и дворску башту одвајали од улице Краља Милана. Сличну функцију добила је и зграда дворске страже, чију је доградњу и прераду фасада 1919/1920. године извео архитекта Момир Коруновић, тако да она допринесе стилском и урбанистичком повезивању дворских палата. Капије тријумфалног изгледа са истакнутом пластичном декорацијом и хералдичким знамењем, лучна зграда дворске страже, као и партерно уређен дворски врт са фонтаном између дворова читавом ансамблу давали су репрезентативан и свечан изглед.
 
=== Музеј кнеза Павла ===
 
Нови двор је био званична резиденција [[Александар I Карађорђевић|краља Александра Карађорђевића]] од [[1922]]. до [[19331934]]. године., Наконкада тогаје, краљнакон Александарпресељења секраљевске селипородице у новосаграђени двор на [[Дедиње|Дедињу]], по ажељи Новикраља дворАлександра уступауступљен за краљевскиКраљевски музеј, касније назван [[Музеј кнеза Павла, који је отворен [[18. јануар]]а [[1936]]. <ref>Александар Игњатовић, Архитектура Новог двора и Музеја кнеза Павла, у: Музеј кнеза Павла, Београд 2009.</ref> Музеј је био једна од најзначајнијих институција културе у Краљевини, а према мишљењу савременика спадао је у ред најсавременијих европских музеја. Најважнији феноменолошки аспект Музеја кнеза Павла била је сама поставка. У приземљу су били изложени предмети материјалне културе из преисторије, антике и средњег века; први спрат био је резервисан за споменике националне историје и југословенску уметност 19. века; на другом спрату налазила се збирка савремене европске уметности, у којој су важно место заузимала дела домаћих уметника. Музеј кнеза Павла остао је у здању Новог двора све до [[1948]]. године када је оно у новом државном уређењу добило другачију улогу.
 
Музеј је био једна од најзначајнијих институција културе у Краљевини, а према мишљењу савременика спадао је у ред најсавременијих европских музеја. У приземљу музеја били су изложени предмети материјалне културе из преисторије, антике и средњег века; први спрат био је резервисан за споменике националне историје и југословенску уметност 19. века; на другом спрату налазила се збирка савремене европске уметности, у којој су важно место заузимала дела домаћих уметника. Музеј кнеза Павла остао је у здању Новог двора све до 1948. године.
 
Пројекат адаптације унутрашњег простора за потребе музеја потписали су архитекти [[Драгиша Брашован]] и [[Иван Здравковић]]. Музеј, тада са називом [[Музеј кнеза Павла]], отворен је за јавност 18. јануара 1936. године. У приземљу били су изложени предмети материјалне културе из преисторије, антике и средњег века; први спрат био је резервисан за споменике националне историје и југословенску уметност 19. века; на другом спрату налазила се збирка савремене европске уметности, у којој су важно место заузимала дела домаћих уметника.. У музеју је [[1939]]. године одржана изложба италијанског сликарства, до тада невиђена у Србији. Биле су изложене слике тада највећих уметника: [[Тицијан Вечели|Тицијана]], [[Каравађо|Каравађа]]... Збирке музеја налазиле су се у Новом двору све до [[1948]]. године, када је зграда уступљена [[Народна скупштина Републике Србије|Скупштини Србије]].
 
=== Измене изгледа двора ===
[[Датотека:Novi Dvor (2).JPG|мини|лево|Нови Двор, Београд]]
Након Другог светског рата, реконструкција Старог и Новог двора и њихова нова намена били су повезани са једним ширим захватом претварања некадашњег дворског комплекса у управно средиште државе и републике. У циљу повезивања некадашњег дворског комплекса са зградом Народне скупштине уклоњена је ограда, срушена зграда дворске страже а сама дворска башта преуређена у данашњи Пионирски парк. У периоду од [[1948]]. до [[1953]]. године, према пројекту архитекте [[Милан Минић|Милана Минића]] изведени су и радови на реконструкцији и доградњи зграде бившег Новог двора, за потребе Председништва владе НРС. Извршено је проширење објекта доградњом велике свечане сале са приступним [[вестибил|вестибилом]]. Фасада према Старом двору добила је потпуно ново архитектонско решење истакнуто колонадом јонских стубова, док су ивични фронтови и линије оригиналног решења задржани према улицама Краља Милана и Андрићевом венцу. У складу са изменама на Старом двору, нови прилаз згради Новог двора обликован је на источној страни, према Пионирском парку, док су хералдичке представе замењене амблемима новог државног уређења. У унутрашњем уређењу посебна пажња посвећена је ентеријеру дограђеног дела, који сује оплемењен радилиделима познатинајзначајнијих југословенскијугословенских уметнициуметника - [[Тома Росандић|Томе Росандића]], [[Петар Лубарда|Петра Лубарде]], [[Миле Милуновић|Мила Милуновића]], [[Милица Зорић|Милице Зорић]] и других.▼
Битне измене у архитектонској композицији [[фасада]], као и у унутрашњем распореду простора, наступиле су тек у периоду од [[1948]]. до [[1953]]. године, када су предузети опсежни радови преуређења Новог двора за потребе Председништва владе НРС , изведени према пројекту архитекте [[Милан Минић|Милана Минића]]. Главне промене настале су на делу зграде, окренутом према Старом двору, где је проширена ранија грађевинска линија за 7,5 метара, тако да је кроз [[сутерен]], приземље и први спрат извршено проширење објекта. У дограђеном делу формирана је свечана сала, а просторије распоређене око централног [[вестибил]]а претворене су у [[салон]]е. На угловима крила зграде дограђена су два такозвана охридска салона са [[ентеријер]]ом изведеним у дуборезу. Фасада према Старом двору добила је потпуно ново архитектонско решење истакнуто колонадом јонских стубова, док су ивични фронтови и линије оригиналног решења задржани према улицама Краља Милана и Андрићевом венцу.
 
▲У циљу повезивања некадашњег дворског комплекса са зградом Народне скупштине уклоњена је ограда, срушена зграда дворске страже а сама дворска башта преуређена у данашњи Пионирски парк. У складу са изменама на Старом двору, нови прилаз згради Новог двора обликован је на источној страни, према Пионирском парку, док су хералдичке представе замењене амблемима новог државног уређења. У унутрашњем уређењу посебна пажња посвећена је ентеријеру дограђеног дела, који су радили познати југословенски уметници - [[Тома Росандић|Томе Росандића]], [[Петар Лубарда|Петра Лубарде]], [[Миле Милуновић|Мила Милуновића]], [[Милица Зорић|Милице Зорић]] и других.
 
На другом спрату налази се посебно уређена велика тераса, поплочана [[мермер]]ом. Најочигледније измене видљиве су на фасадама објекта.
 
Сличан утисак једноличности остварен је и на фасади према данашњем Андрићевом венцу. Изглед угаоног [[кубус]]а такође је измењен тако што је на прерађеној [[купола|куполи]] уклоњен постамент са [[окулус]]има и скулптура двоглавог орла раширених крила са круном. На фасадном платну изведене су лукарне, смањена је висина лука и уклоњени су високи стубови са орловима, чиме је нарушена вертикалност угла изворног пројекта архитекте Тителбаха. У ентеријеру су поједини делови остали очувани, нарочито централни хол – вестибил са прилазним ходницима, као и салони према Андрићевом венцу и улици Краља Милана.
 
Здање Новог двора од 1953. године до данас намењено је смештају највиших републичких органа. У њему се налазило Извршно веће НРС, Скупштина НРС, Председништво СРС и најдуже седиште председника Републике Србије. Данас Нови двор заједно са споменичким здањима који га окружују представља део једног од највреднијих амбијената историјског језгра Београда.Због својих историјских, културолошких, друштвених и архитектонско-урбанистичких вредности утврђен је за споменик културе 1983. године. <ref>„Службени лист града Београда“ бр. 4/83</ref>
 
== Референце ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Нови_двор”