Савез комуниста Југославије — разлика између измена

нема резимеа измене
Нема описа измене
Нема описа измене
 
Деведесетих година долази до најтеже кризе Савеза и коначног краја.
Последњи покушај очувања јединства покушан је на XIV ванредном конгресу СКЈ у [[Београд]]у 1990. године. На конгресу се водила оштра полемика између представника делегата [[Србија|Србије]] и [[Словенија|Словеније]]. Делегати из Србије су предлагали очување јединства СКЈ, док су делегати Словеније захтевали лабавији савез тј. стварање Савеза радничких савеза комуниста. Након два дана вербалног рата између Срба и Словенаца [[22. јануар]]а 1990. у 22,30 председник [[Савез комуниста Словеније|Савеза комуниста Словеније]] [[Милан Кучан]], пружа руку и поздравља [[Милан Панчевски|Милана Панчевског]], председавајућег и креће према излазу из дворане, заједно са 106 словеначких делегата, а недуго потом, после краћег убеђивања и консултација, а као знак подршке словеначком руководству, уследио је и излазак делегата из Савеза комуниста [[Хрватска|Хрватске]] предвођених својим председником [[Ивица Рачан|Ивицом Рачаном]].
 
Око поноћи 22. јануара 1990. конгресна дворана је испражњена.
930

измена