Прве штампарије у Бањалуци — разлика између измена

У [https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%93%D1%80%D0%B0%D0%B4_%D0%91%D0%B0%D1%9A%D0%B0_%D0%9B%D1%83%D0%BA%D0%B0 Бањалуци] је до 1941.године радило 11 штампарија. Биле су то штампарије: ''J.S.Wolfa'', ''Фона и Гргића'', ''Угреновића'', ''Срца Исусова'', ''З.Јовића'', ''Глас Крајине'', ''Браћа Јакшић'', ''Милана Узелца'', ''Врбас'', ''Графика Богдана Курузовића'' и ''Шапирографија Стојана Ковачевића''. Бањалучке штампарије биле су средњег и мањег капацитета. Број радника у штампаријама није прелазио пет. У њима су штампани сви бањалучки листови. Прву малу штампарију у Бањалуци отворио је 3. августа 1886. године књижар Јосип С. Волф, под називом ''Jos. S. Wolf''. Волфову штампарију купили су 1. августа 1903. године књижари Адолф Фон и Паво Гргић, који су проширили њен капацитет и дали јој назив ''Тискара (Штампарија) Фон и Гргић''. У овој штампарији штампани су бањалучки листови: ''Нови живот'', ''Чичак'', ''Тразера'', ''Бањалучки гласник'', као и прве разгледнице на којима је приказана градска панорама Бањалуке. Штампарију Фон и Гргић купио је штампар Звонимир Јовић.<br /><br />

 

<br />

Католички ред [https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A2%D1%80%D0%B0%D0%BF%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8 Траписта] отворио је 1900. године у Делибашином Селу ''Штампарију Срца Исусова'' у манастиру Марија Звијезда код Бањалуке. Била је то "самостанска кућна тискара" мањег капацитета у којој су радили монаси. Штампарија је радила до 1945. године.<br />