Евроазијска плоча

Евроазијска плоча (енгл. Eurasian Plate) је тектонска плоча која укључује већину квазиконтинента Евроазије (копнена маса која се састоји од традиционалних, „правих” континената Европе и Азије), са значајним изузецима Индијског потконтинента, Арапског потконтинента и подручја источно од Черског гребена у источном Сибиру. Такође укључује океанску кору која се протеже западно до Средњоатлантског гребена и северно до Гакелског гребена.

Евроазијска плоча
Евроазијска тектонска плоча
Тип	главна
Просечна површина	67.800.000 km2
Ротација
Покретање
— брзина	7 mm — 14 mm годишње
— смер	јужно
Одлике	Европа, Азија; Атлантски океан, Арктички океан

Источна страна је граница са Северноамеричком плочом на северу и граница са Филипинскоморском плочом на југу, те могуће са Охотском плочом и Амуријском плочом. Јужна страна је граница са Афричком плочом на западу, Арапском плочом у средини и Индо-аустралијском плочом на истоку. Западна страна је дивергентна граница са Северноамеричком плочом (чини део Средњоатлантског гребена на самом северу), која је уракљена Исландом. Све вулканске ерупције на Исланду — као што су оне када је 1973. године еруптирао Елдфел (вулкан исландског острва Хејмаеј (исл. Heimaey)), или када је 1783. године еруптирао Лаки (исл. Lakagígar), или када је 2010. еруптирао Ејафјадлајекидл (исл. Eyjafjallajökull) — узроковане су разилажењем Северноамеричке и Евроазијске тектонске плоче, што је резултат дивергентних сила које делују на границама плоча.

Геодинамиком централне Азије доминира међуделовање између северне Евроазијске и Индијске плоче. У овом подручју, многе потплоче или блокови коре могу лако да се препознају. Ове потплоче или блокови коре формирају Централноазијску транзитну зону и Источноазијску транзитну зону.

Евроазијска и Анадолијска плоча

Види још

• Амуријска плоча
• Сундска плоча