Синђан — разлика између измена

'''Синкјанг''' ([[Ујгурски језик|ујг.]] -{شىنجاڭ}-, {{јез-кин|新疆, Xīnjiāng}}, званично ''Аутономни ујгурски регион Синкјанг'') је један од пет [[Кинески аутономни региони|аутономних региона]] [[Кина|НР Кине]]. Налази се на крајњем северозападу земље. Има површину од 1.646.800 -{km²}-, што је шестина кинеске територије. Главни град Синкјанга је [[Урумћи|Урумчи]]. Синкјанг се налази на древном [[Пут свиле|Путу свиле]]. Граничи се са [[Таџикистан|Таџикистаном]], [[Киргистан|Киргистаном]] и [[Казахстан|Казахстаном]] на западу; [[Авганистан|Авганистаном]] и спорним територијама [[Џаму и Кашмир]] на југозападу; [[Тибет|Тибетом]] на југу, источно су провинције [[Ћингхај]] и [[Гансу]], североисточно је [[Монголија]] а северно [[Русија]]. Дужина области Синкјанг од истока ка западу је око 1900 км.,а од севера ка југу око 1450 км.

Синкјанг данас има више од 21.000.000 становника. Процењује се да је почетком XX. века било нешто више од 2.000.000.Најмање је било Хан Кинеза око 10 %, остатак су чинили припадници другух националности од којих су најбројнији били [[Ујгури]], [[Туркијскитуркијски народи|Туркијски народ]] муслиманске вероисповести. До 1949.г.становништво је више него удвостручено на 4.3 милиона.Током 1950-их и почетком 1960-их Синкјанг је доживео велику миграцију етничких [[Хан Кинези|Хан Кинеза]] из источне Кине. То је, заједно са високом стопом наталитета међу мањинским народима, као и повећање животног века, изазвало значајан раст становништва. Данас је око 45 % Ујгура, Хан Кинеза је нешто мало мање 41 %, остало становништво 14 % чине [[Казаси]],Хуи ( Кинески муслимани ), [[Киргизи]] и [[Монголи]]. Хан Кинези су углавном концентрисани у градовима и баве се административним и индустријским пословима, док националне мањине живе у руралним срединама и баве се пољопривредом и сточарством. Већина градова у Синкјангу налази се на падинама планина нанизани дуж [[Пут свиле|Пута свиле]], древног трговачког пута између Кине и [[Антички Рим|Античког Рима]]. Урумчи је главни и највећи град, такође и главни културни центар у региону, у њему се налази Синкјангски универзитет као и главни истраживачки институти. Остали већи градови су Шихези,[[Аксу]], и [[Хами]] или Кумул; мањи градови укључују [[Кашгар]], [[Јининг]] и [[Турпан]]. Кашгар који се налази на западу је град у којем углавмом живе Ујгури.

Планински ланац [[Тјен Шан]] простире се од истока ка западу и дели регион на две велике котлине: [[Таримска котлина|Таримска]] на југу и [[Џунгарија]] на северу. Најбитнија насељена места као што су [[Кујтуен]], [[Шихези]] и главни град [[Урумћи|Урумчи]] налазе се на рубу ових котлина. На источном крају Тјен Шана је [[Турфанска депресија]] у којој се налази и најнижа тачка у Кини (154 м. испод нивоа мора). Јужно од Турфанске депресије је [[Лоп Нор]]-група повремено сланих језера, место које се некад користило за тестирање нуклеарних бомби.

У синкјангуСинкјангу се налазе и две велике пустиње: [[Такла Макан]] на југу и [[Гурбантунгут]] на северу, које спадају међу најсувљим местима на свету. Реке које теку кроз ову суву територију су променљивог корита и углавном испаравају у пустињама. Најпознатије су [[Тарим (река)|Тарим]] и [[Или (река)|Или]].

Синкјанг има [[Аридна клима|суву]] и изразито [[Континентална клима|Континенталну климу]] са жарким летима и дугим хладним зимама. У главном граду Урумчију годишња количина падавина је само 178 мм., а просечне температура се креће од -11°Ц у Јануару до 25° Ц у Јулу. Јужно од Тјен Шана у пустињи Такла Макан скоро да и нема падавина. Највеће количине падавина се јављају на већим надморским висинама у планинама посебно на западу. Резултат тога је стварање [[Ледник|глечера]]. Њиховим топљењем пуне се реке у региону чиме се обезбеђује вода за градове и наводњавање. Флора у Синкјангу је ограничена на жбуње и дрвеће које може да издржи сушу и сурове, хладне зиме. [[Четинари|Четинарске шуме]] се налазе на падинама планина. Од животињ ту се могу наћи [[Дивљи коњ|Дивљи коњи]], [[Камила|камиле]], [[Јак|јакови]]... Такође и разне врсте птица селица пролазе кроз регион.

Пољопривреда је традиционални економски темељ Синкјанга, мада су услови за пољопривреду ограничени дуж токова река и зависе од наводњавања. У новије време развијена је експлоатација природних ресурса као што су [[Нафта|нафта]], [[Zemni gas|природни гас]] и [[угаљ]]. Такође се могу наћи и значајне количине [[Бакар|бакра]], [[Олово|олова]], [[Цинк|цинкла]], [[Никл|никла]], као и [[Кречњак|кречњак]], [[Лискун|лискун]]-врста [[Минерал|минерала]] и [[Гипс|гипс]]. За потребе локалног становништва развијене су индустрије текстила и производња хране.Након распада [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетског савеза]] Синкјанг је успоставио нове трговинске везе са независним замљама [[Средња Азија|Централне Азије]]. Као резултат тога дошло је до пораста промета индустријске робе, у пограничном појасу.

За промет робе углавном се користе некадашњи [[Пут свиле|путеви свиле]] дуж подножја [[Тјен Шан|Тјен Шана]] и [[Кунлун]] планина. Најразвијенији путеви и железничке линије налазе се северно од Тјен Шана у [[Џунгарија|Џунгарији]], где се и налази већина градова. Урумчи је битан железнички чвор јер спаја Кинеске градове [[Ланџоу]] и [[Пекинг]] са пругама Централне Азије.

Влада Аутономне Ујгурске регије Синкјанг је директно под управом Централне Кинеске Владе у Пекингу. Већину високих државних позиција заузимају Ујгури, али изабрани од стране [[Комунистичка партија Кине|Комунистичке партије Кине]]. Регион је подељен на [[Префектура|префектуре]], градове и [[Покрајина|покрајине]]. Неке од ових Административна јединица|Административних јединица]] су добиле ознаку [[Аутономија|аутономије]], да би се формално назначила улога националних мањина у њиховом управљању. Упркос присуству Ујгура, локалном управом доминира Комунистичка партија Кине а она се у великој мери састоји од Хан Кинеза.