Бали-бегова џамија у Нишу — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
→‎Историјат: допуна текста
Ред 46:
 
== Положај, пространство и изглед објеката ==
Бали-бегова џамија у Нишу, која је у архитектонском погледу, грађевина складних пропорција и технике зидања, представља јединствени споменик муслиманске архитектуре у Србији.<ref>Група аутора (2011). ''Лексикон града Ниша''. Београд</ref> Ова османске џамије, пос свом изгледу несумњиво припада као све нишке џамије, типу џамије који се развио из селџучке џамије, која је у османском царству била
под снажним утицајем византијских архитектонских образаца.
 
Селџучка џамија била је једноставна грађевина у основи квадратног облика, малих димензија, покривена једном куполом. еменом, и нарочито развијеним специфичним изгледом збијеног минарета у облику крње купе. У изградњи џамија, коришћена је
декоративна керамика и мермер. На тај начин се селџучки месџид постепено претвара у османску џамију, којој припада и Бали-бегова џамија у Нишу.
;Изглед објекта
Објекат Џамије је квадратне основе, површине од 64 м², са засведеном полукалотом, и централно постављеним михрабом, окренутим према Меки. Висина темена куполе је 11,95 m. Зидана је од притесаног камена и уоквирена опеком. Унутрашњост осветљава 16 прозора.
 
Са спољашње стране, на северозападном зиду џамије, налази се двокуполни трем са четири лука и три стуба. Десно од улаза налазио се минарет, који је порушен после ослобођења од Османлија, и никада више није обнављан. Уз северни зид џамије делимично су видљиви су археолошки остаци [[Мидхад-пашина библиотека у Нишу|Мидхад-пашине библиотеке]] и минарета.<ref>Ђуровић Љ., & Вучковић Н. (2013). ''Водич Историјског архива Ниш''. Ниш: Пунта.</ref>
{{double image|center|Niška tvrđava, Niš, Srbija, 036.JPG|400|Bali begova dzamija2.jpg|400|<center>Бали-бегова џамија: са двокуполним тремом са четири лука и три стуба и остацима Мидхад-пашине библиотеке и минарета}}
 
== Напомене ==
{{напомене}}