Прве штампарије у Бањалуци — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 1:
{{почетник|9|02|2016}}
{{ФПН2016}}
У [
[[Спиридон Угреновић]] је 1900. године отворио ''Штампарију С. Угреновић''. Ова штампарија је више пута мијењала име и власника. Прво је промијенила име у ''Штампарија Сп. Угреновић и синови'', затим у ''Штампарија Браћа Угреновић'' и на крају у ''Штампарија [[Душана Угреновића|Душан Угреновић]]''.
<br />
Католички ред
<br />
Послије 1918. године Звонимир Јовић је отворио ''Штампарију Звонимира Јовића''. Штампала је листове: ''Гласник Бискупије бањалучке'', ''Наша правда'', ''Службени лист Врбаске области'', ''Штипавац'', ''Нова штампа'', ''Позоришни годишњак Народног позоришта Врбаске бановине'', ''Радничка стража'', ''Бубањ'', ''Врло важно'', ''Зора'', ''Развитак'', ''Освит и Шишмиш''. Штампарија је радила до Другог свјетског рата.<br />
<br />
Политичко-просвјетно дионичарско друштво за издавање новина и књига под називом ''Глас Крајине'' је 1923. године почело са радом. Штампарију је након 1937. године од Радикалне странке купио књижар Милан Узелац, који јој је промијенио име у ''Штампарија М. Узелца''. Око 1928. године браћа Јакшић отворили су штампарију средњег капацитета , која је запошљавала пет радника. У Бањалуци су тридесетих година прошлог вијека радиле још три штампарије мањег капацитета: ''Врбас'', ''Графика Богдана Курузовића'' и ''Шапирографија Стојана Ковачевића''.<br /><ref>Стојнић, Бојан, Штампа и штампарије у Бањалуци ( до 1941 ), Удружење архивских радника Републике Српске [и] Архив Републике српске, Баљалука 2006., стр.199.,200., 201.</ref>
== Референце ==
|