Државни савет (Србија) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 3:
== Историја ==
Државни савет је био државни орган чија се моћ и надлежност час сужавала час проширивала. Историја Државног савета почиње у доба [[Први српски устанак|Карађорђева устанка]]. Вршио је врховну законодавну, управну и судску власт. Касније је морао делити ту власт с књазом, а од времена организације судске власти остала му је само законодавна и управна власт. Под [[Милош Обреновић|Милошем]] је укинут, али оживео је опет хатишерифом од 1830. Свој облик добио је тек [[Сретењски устав|Сретењским уставом]] (1835) као највиша власт у Србији до књаза која заједно са њим учествује и у управи и у законодавству. У борби са књажевском влашћу моћ и надлежност Државног савета се час сужавала час проширивала. Милошев пораз у сукобу са опозицијом је дошао онда када је [[Порта]] издала [[Устав Србије из 1838. године|Турски устав]], којим је сва власт у Кнежевини Србији пренета на Државни савет, који су чинили углавном Милошеви противници.{{sfn|Stokes|1990|pp=7}} За време [[уставобранитељи|уставобранитеља]] Државни савет је засенио моћ кнеза [[Александар Карађорђевић (кнез)|Александра Карађорђевића]] и скупштине која се само једном састала.{{sfn|Stokes|1990|pp=7}} Државни савет је у закону од 3/5 1858. кулминација своје власти.
Државни савет је изгубио значај
Видовданским
▲Државни савет је изгубио значај првога и најважнијег чиниоца у држави другим доласком на престом кнеза [[Михаило Обреновић|Михаила]]. За разлику од кнеза Александра, кнез Михаило није дозволио да утицај Државног савета превлада.{{sfn|Stokes|1990|pp=9}} Закон о устројству државног савета од 17/8 1861 његова овлашћења су смањена, али је остао и даље важан фактор у законодавству и управи, док није. прокламовањем [[Устав Србије из 1869. године|Устава од 1869]]. његова правна природа из основа измијењена: законодавна власт прелази на Народну Скупштину, а за Д. С. отвара се ново поље рада са врло широким административним и административна-судским атрибуцијама. У законодавству остаје му само функција саветодавног органа; као адмистративни орган сарађује Д. С. у решавању важних питања. нарочито финансијске природе, а као управни суд решава сукобе о надлежности административних власти и »административне спорове«. т. ј. спорове између грађана и министара о законитости њихових аката. Тим је Д. С. добио своје дефинитивно обележје. Касније промјене нису тангирали битност и [[Устав Србије из 1888. године|Устав од 1888]] прописује за сваки законски предлог претходно обавезно тражење мишљења Д. С. а одлуке о административним споровима постају, за разлику од Устава од 1869, обавезне за министре. [[Устав Србије из 1901. године|Уставом од 1901]] и законом о уређењу Д. С. од 21/12 1901 и законом о пословном реду у Д. С. од 31/1 1902, проширују се административно-судске функције Д. С. тиме, што се допушта заснивање административног спора и против указа и то од стране главне контроле у циљу заштите државних материјалних интереса. Ово стање траје све до [[Видовдански устав|Видовданског Устава]].
== Делокруг ==
▲Видовданским Уставом задржава се Д. С. у свима својим дотадашњим атрибуцијама. с јединим изузетком, што му се одузима саветодавна функција у питањима законодавства. Чланком 131 прелазних наређења Устава. до доношења закона о Д. С. о пословном реду у Д. С. привремено проширује се важност дотичних закона Србије на целу државу са изменама и допунама које буду извршене на начин предвиђен у чл 133 (скраћени поступак изједначење законодавства). Место измена и допуна овим законима донет је нов закон о Д. С. и управоним Судовима од 17/5 1922. Овај закон заменио је стари закон о Д. С. На основу у чл 47 новог закона датог овлаштења, донесена је краљева уредба о пословном реду у Д. С. и управним судовима.
Државни савет је имао ове дужности:<ref>Члан 144. Устава Краљевине Србије (1903)</ref>
* да на позив владе израђује законске предлоге и нацрте административних наредби од општег значаја и да даје влади своје мишљење о предметима које би му она поднела;
* да проучава законске предлоге, које је влада подносила [[Народна скупштина Краљевине Србије|Народној скупштини]] или који су потекли из скупштинске иницијативе, и да даје своје мишљење о њима. Ово мишљење није било обавезно ни за Народну скупштину ни за владу, али се ипак морало увек у целини саопштити Народној скупштини пре него што би она узела дотични законски предлог у претрес;
* да саставља кандидациону листу за упражњена места у [[Главна контрола Краљевине Србије|Главној контроли]], у [[Касациони суд Краљевине Србије|Касационом суду]] и у Апелационом суду;
* да доноси завршна решења о жалбама које су се тицале избора за окружне скупштине и одборе и општинских избора;
* да као дисциплинарни суд суди државним чиновницима;
* да разматра и решава жалбе против министарских решења у спорним административним питањима. Ова решења су била обавезна за министре;
* да решава сукобе између административних власти;
* да одобрава делимичне издатке из општег кредита, одређеног буџетом за ванредне потребе, као и делимично употребљавање кредита одређеног на грађевине, уколико би издатак у појединим случајима био већи од суме којом је министар могао само по закону располагати;
* да одобрава изузетно ступање у српско грађанство;
* да одобрава поравнања између државе и појединих лица која би се показала као корисна по државне интересе;
* да решава да ли је по закону имало места заузимању непокретних добара за општенародну потребу;
* да разматра и решава по жалбама против [[указ]]а којима су се вређала законска приватна права. [[Главна контрола Краљевине Србије|Главна контрола]] је имала права да се жали у име државе ако је указом био повређен какав државни материјални интерес у корист појединаца;
* да разматра и решава по жалбама против министарских решења донесених по предметима за које министар није био по закону надлежан или који су прелазили круг његове законом одређене власти. Ова решења су била обавезна за министра;
* да врши послове који би му били одређени разним земаљским законима.
== Председници ==
| |||