Историја Србије у Османском царству — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
→‎Аутономија и независност Србије: Ниш: споменик обешенима из 1821.
Ред 51:
После [[Први српски устанак|првог]] ([[1804]]) и [[Други српски устанак|другог]] ([[1815]]) српског устанка, Србија добија аутономију у оквиру Османског царства. У почетку је аутономна Србија укључивала само подручје дотадашњег Београдског пашалука (Смедеревског санџака), да би [[1833]]. добила територијално проширење. Године 1805. успостављен је [[Правитељствујушчи совјет сербски]], као један од централних органа власти у обновљеној Србији.
 
[[Датотека:Spomenik obesenima iz 1821.jpg|мини|СпоменикНиш: споменик обешенима из 1821.]]
Током [[Хетерија|Хетерије]] у Нишу се ствара јача завереничка група са циљем да се Србија и српске територије прикључе устанку. Међутим, [[1821]]. Турци откривају завереничку групу, вође су обесили, а остале казнили. Најпознатији међу ухапшенима био је владика Милентије.