Бугарски језик — разлика између измена

Новобугарски књижевни језик створен је на основу североисточног дијалекта, којему по рођењу припадају главни представници бугарске књижевности [[19. век|19 века]] ([[Љубен Каравелов]], [[Христо Ботев]], [[Иван Вазов]], [[Петко Славејков]]), али на обликовање савременог књижевног језика у знатној су мери утицали и западни говори ([[Кузман Шапкарев]], [[Рајко Жинзифов]], [[Браћа Миладинови|Димитар Миладинов]]. Поткрај 19. века појављује се и бугарска славистика ([[Љубомир Милетић]], [[Бењо Цонев]], [[Александар Теодоров-Балан]]). Правопис, који се развијао на основу црквенословенске традиције, био је више пута реформисан. Последња реформа од [[1945|1945.]] уклонила је из писма непотребне јеровајерове и [[Ѫ|јонс (ѫ [ɔ̃])]], а некадашњи [[Ѣ (ћириличко)| старословенски јат]] (ѣ)]] разлучила према изговору на [ја]Источни бугарски говори|Источне бугарске говоре (яјакавица)] и [ɛ]Западни бугарски говори|Западне бугарске говоре (еекавица)] ( видети [[Јатова граница]]).