Западни бугарски говори — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 22:
У строге југозападне говоре се убрајају врачански, ботевградски, ихтимански, елинпелински, самоковски, дупнички, ћустендилски, благоевградски, штипско-радовишки, неготински, маријовски и велешко-прилепско-битоњски. Крајњи југозападни се деле на западне и јужне говоре. Западне чине рекански, гостиварски, дебарско-галичнички, охридско-струшки и радожденско-вевчански говор, док јужни чине корчански, лерински, костурски, преспански, кукушко-воденски и ђевђелијски говор.
Крајњи северозападни говори представљају [[призренско-тимочки дијалект]] [[Српски језик|српског]] језика, док крајњи југозападни и штипско-радвишки, неготински, маријовски, велешко-прилепско-битољски представљају [[
== Особине ==
| |||