Римска легија — разлика између измена

У почетку су састав легија чинили искључиво неожењени грађани Рима стари од 17 до 46 година који су могли да приуште трошкове наоружавања. Легије су се формирале са почетком годишњих војних кампања и у саставу су имале око 3.000 пешака и 300 коњаника <ref>[[Полибије]], [[Хисторије]], VI, 20, 8-9</ref> који су били подељени у групе од по 1000 пешака и 100 коњаника. Појединачне формације пешака и коњаника имале су своје [[командант|командире]]; ''-{[[tribunus militum]]}-'' за пешаке и ''-{Basileus}-'' за коњанике. ''-{Basileus}-'' ([[краљ]] на [[грчки језик|грчком језику]]) је био [[командант]] легије и између осталог, одговоран за њено распуштање након војне кампање у датој години. Легије су се тада бориле углавном у збијеној формацији [[Хоплитска фаланга|фаланге]] <ref>[[Тит Ливије|Ливије]], [[Аб Урбе Кондита]], VIII, 8, 3.</ref>. Оваква је формација била успешна на равном терену али не и на брдовито-планинском, па је због тога [[римска војска]] трпела поразе у борбама против [[Самнити|Самнита]] <ref>''-{{sfn|Cornell}-'' (|1995) |pp=354</ref>}} на терену данашње централне [[Италија|Италије]]). Значајне тактичке-формацијске промене су морале да се примене како би легија била војно ефикасна и на таквим теренима. Рим је брзо увиђао своје слабости и хитно налазио решења, не устручавајући се ни од преузимања тактике, модела и иновација својих противнника.