Фулерен — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења
Нема описа измене
Ред 23:
'''Фулерен''' је [[Алотропске модификације|алотропска модификација]] [[угљеник]]а, откривена [[1985]]. године, када је пуком игром случаја ласерски синтетизован молекул C<sub>60</sub>. За ово откриће научници [[Харолд Крото]] ([[Универзитет у Сасексу]], [[Уједињено Краљевство]]), [[Роберт Керл]] и [[Ричард Смоли]] ([[Рајс Универзитет]] из [[Хјустон]]а) [[1996]]. године добили су [[Нобелова награда|Нобелову награду]].
 
Фулерен се састоји од 60 sp хибридизованих [[угљеник]]ових атома, који су спојени у тридесетостранични еикозаедарски молекул који се састоји од 12 петочланих (пентагонипентагоналних) и 20 шесточланих (хексагонишестагоналних) прстенова, спојених у сферни облик C<sub>60</sub> (енг. buckminster fullerene) налик фудбалској лопти. Број пентагонапентагоналних прстена је увек константан у сферним молекулима угљеничних кластера, док број хексагонахексагоналних може битиварирати. варијабиланПетоугаони и шестоугаони прстени који су у равни -{sp}-<sup>2</sup> хибридизовани, а приликом удруживања у сферни облик орбитале обих прстена постају -{sp}-<sup>2.27</sup> хибридизоване. <ref name="Housecroft3rd">{{Housecroft3rd}}</ref>
 
== Молекул фулерен -{C<sub>60</sub>}- ==
 
Фамилија фулерена -{(C<sub>60</sub>, C<sub>70</sub>, C<sub>82</sub>,..., C<sub>540</sub>)}- су кавезати сферни молекули, који представљају трећу алотропску модификацију [[угљеник]]а, а најстабилнији представник фамилије фулерена је молекул -{C<sub>60</sub>}-. Данас се фулеренима назива читава фамилија затворених, сферних угљоводоничних структура, кавеза, мрежа са обавезних 12 пентагонапентагоналних прстена и неограниченим бројем хексагонахексагоналних.<ref name="CRC">{{RubberBible87th}}</ref><ref name="Merck13th">{{Merck13th}}</ref>
 
Молекул C<sub>60</sub> гради кристалну форму која по својој симетричности спада у највиши ранг уређености. Као индивидуални молекул, -{C<sub>60</sub>}- чвршћи је од [[дијамант]]а, међутим, када кристалише, кристална решетка му је мека скоро као код [[графит]]а. Како -{C<sub>60</sub>}- има осу петог реда, то су његова структура и енергетска стања одређена особина златног пресека.