Липовичка шума — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Исправљање нежељених података.
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 11:
| гдуж = 20.3965043
}}
'''Липовичка шума''' се простире на северу [[Шумадија|Шумадијског]] побрђа, лежи на [[Ибарска магистрала|Ибарској магистрали]] око 25 километара југозападно од [[Београд|Београда]]а. Налази се око насеља [[Мељак]] - на западу, [[Велика Моштаница]], [[Сремчица]] и [[Рушањ]] - на северу, [[Барајево]] - на југоистоку и [[Баћевац]] и [[Гунцати]] - на југу.<ref name="Посебна основа газдовања шумама Липовице од 1991. до 2000. године">Посебна основа газдовања шумама Липовице од 1991. до 2000. године, [http://www.srbijasume.rs/ ЈП „Србијашуме“], Београд</ref>
 
== Опис ==
Ред 21:
== Историја ==
 
После повлачења [[Панонско море|Панонског мора]], на овом терену остала су многа језера која су формирала површи [[Квартар|дилувијума]], створен је [[Лес|лес]], тако да је њихов континуитет испресецан речицама [[Неолит|млађег доба]]. Тако су створене данашње неравнине, [[Долина|долине]] и [[Брдо|брда]] које су прекриле шуме.<ref name="Посебна основа газдовања шумама Липовице од 1991. до 2000. године">Посебна основа газдовања шумама Липовице од 1991. до 2000. године, [http://www.srbijasume.rs/ ЈП „Србијашуме“], Београд</ref>
 
За време [[Први српски устанак|Првог српског устанка]], [[Карађорђе]] је са [[Сима Марковић (војвода)|Симом Марковићем]], [[Јанко Катић|Јанком Катићем]] и другим вођама устанка, у Липовичкој шуми припремао опкољавање и блокаду Београда. Пре тога, а и касније, у њој су хајдуковале многе [[Хајдуци|хајдучке дружине]].
Ред 27:
У [[Први светски рат|Првом]] и [[Други светски рат|Другом светском рату]] она је била поприште борби са аустроугарском и немачком војском. Окупатори су је секли, уништавали, па је зато ова шума данас доста млада.
 
Кроз Липовицу су пролазили стари путеви који су повезивали Београд са јужном и југоисточном Србијом, такозвани руднички пут, а његов крак је везивао Шумадију код [[Остружница|Остружнице]] са [[Срем|Сремом]]ом. Она је и сада раскрсница модерног Ибарског пута, од кога се одвајају краци према [[Космај|Космају]]у и [[Аранђеловац|Аранђеловцу]], као и неколико локалних путева, за [[Умка|Умку]], [[Рипањ]], [[Авала|Авалу]] и Сремчицу.
 
После [[Други светски рат|рата]], Липовичка шума је постала и ловно газдинство чија је основна делатност била унапређење и искоришћавање ловишта.<ref name="Барајевски простори">Нада Јовановић, Барајевски простори некад и сад, Београд, 2000. </ref>
Ред 47:
 
== Литература ==
* Нада Јовановић, Барајевски простори некад и сад, Београд, 2000.
 
* [http://www.srbijasume.rs/ ЈП „Србијашуме“], Посебна основа газдовања шумама Липовице од 1991. до 2000. године, Београд
*Нада Јовановић, Барајевски простори некад и сад, Београд, 2000.
*[http://www.srbijasume.rs/ ЈП „Србијашуме“], Посебна основа газдовања шумама Липовице од 1991. до 2000. године, Београд
 
== Извори ==