Вртни град — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м Разне исправке |
||
Ред 1:
{{ВикиБиб2015}}
[[Датотека:Lorategi-hiriaren diagrama 1902.jpg|мини|300п]]
'''Вртни град''' је концепт у [[урбанизам|урбаном]] и [[просторно планирање|просторном планирању]] који је први пут изложен [[1898]]. године у књизи [[Ебенизер Хауард|Ебенизера Хауарда]] ''Сутра: миран пут ка стварној реформи'', да би [[1902]]. године аутор објавио незнатно измењено издање ове књиге под називом ''Вртни градови сутрашњице''. Вртни град представља [[насеље]] новог типа које треба да обједини предности живота у [[село|селу]] и живота у [[град]]у<ref>Мирков, Анђелка (2007) „Вртни градови Ебенезера Хауарда“, ''Социологија'', -{Vol. XLIX, No. 4}-
Концепт вртног града подразумева обједињавање урбаних функција и јавних служби и непосредног контакта с природом кроз изградњу низа малих градова – тзв. сателита, ограничене величине и контролисаног раста, у пољопривредној зони око великих градова. Вртни градови су били замишљени и планирани као самодовољни градови за 32.000 становника, окружени зеленим појасом, са уравнотеженим распоредом стамбених, [[индустрија|индустријских]] и [[пољопривреда|пољопривредних]] зона. Принцип самодовољности омогућава да [[становништво]] вртног града у њему обавља већину својих активности.
| |||