Константин Данил — разлика између измена

По његовом причању он је 1812—1816 радио у темишварском атељеу тада најугледнијег српског сликара [[Арсен Теодоровић|Арсе Теодоровића]], али га је стари мајстор истераоистјерао из љубоморе, видевшивидјевши велику даровитост и нагло напредовање свога ученика. Данил међутим није тада напустио [[Темишвар]], већ је ступио у радионицу једнога од тројице бечких академских сликара, који су у то времевријеме стално живелиживјели у банатској престоници. Почетком двадесетих година Данилу се губи траг. Може бити да је већ и тада отишао на краће времевријеме у [[Беч]] и [[Минхен]], а бићеуглавном бит ће да је углавном путовао по [[БанатуБанат]]у и [[ТрансилванијиТрансилванија|Ердељу]], као многи »путујући сликари« у то доба, и издржавао се портретисањем по имућнијим грађанским домовима и по племићким »куријама«. За један такав портрет плаћао се тада један дукат, т. ј. 5 форинти у сребру. [[1827.]]. бавио се истим послом у Великом Бечкереку, те сликајући портрет тадашњег бечкеречког подначелника ИштванаStjepana КарачоњаKaracsony-a, богатог властелина, каснијег торонталског великог жупана и грофа, упознао се у његовој кући са СофијомSofijom ДелиDely, дјевојком из једне осиромашенеосиромашјеле мађарске племићске породице, и венчаовјенчао се с њоме [[27. фебруар|27/2]] исте године у католичкој цркви.

[[1828.]]. Панчевачкипанчевачки прота Арсеновић, приликом једног похода у [[АлибунаруАлибунар]]у, видеовидио је у кући граничарског капетана Кљуновића изврсне портрете истог капетана и његове жене, те одмах понудио Данилу да изради иконостас нове [[Српска православна црква|Српске православне цркве]], до тада највеће и најљепше у ономошњемонамошњем Српству. Уговор је склопљен са црквеном општином [[26. мај|26/5]] [[1829]], Данил се преселио у [[Панчево]], прионуо је на проучавање [[Библија|Св. Писма]] и на студирање и скицирање нацрта за поједине иконе. [[1833.]]. Данил је завршио је панчевачки [[иконостас]]. За тај свој први велики рад примио је од општине 4.000 форинти у сребру. У то времевријеме је насликао у Панчеву још око 20 портрета и икона, само за властелине Јагодице око 10 портрета, од којих су 4 на имању у [[КанакуКанак]]у, а остали у дворцу добра Крњаче, у Румунији, на нашој граници. Тим радом у Панчеву Данил је себи оствариооставарио репутацију најбољег мајстора, а и материјално се обезбедиообезбиједио за цеоцио живот. Стога је он остао до смрти пријатељски и захвално-привржен проти Арсеновићу, који се, уз Данила, и сам развио у уметникаумјетника.

[[1833.]]. Данилапозвала је позвалаДанила православна румунска општина [[Уздин]] у [[БанатуБанат]]у, да јој украси цркву. [[1836.]]. је довршио и њу, и то олтар у минијатурнојминијатурном размериразмјеру, а плафон у монументалном великом стилу. [[1836.]]. расписала је српска црквена општина у Темишвару је расписала натјечај за израду иконостаса, и изабрала Данила. Карактеристично је, да је Данил понуду потписао као »мештанинмјештанин«. Тај иконостас завршио је новембра [[1843]]. За све времевријеме рада у Темишвару Данил је био средиште нарочите пажње, чак и са стране немачкогњемачког грађанства. Млади мађарски племић, потоњи министар, Горове, враћајући се са студија из, Француске и Италије, молио га је, да га прими у свом атељеуатељеју и о тој посетипосјети одушевљеннаписао је написао чланак у ''КошутовомKossuthovom'' органу (Pesti Hirlap br. 45.377 od 1841), одушевљен чланак, приказујући га као човекачовјека између 30 и 40 година.

НемачкеЊемачке новине ''Temesvarer Wochenblatt'' неколико пута скреталесвраћале су пажњу на »генијеумјетников уметникагениј«, сматрајући ту цркву најлепшомнајљепшом у целојцијелој [[Краљевина Угарска (1900—19181000—1918)|Угарској]] са свим њеним провинцијама. Од [[1843.]]. до [[1852]]. боравио је већином у својој кући, у [[Зрењанин|Бечкереку]] (данашњи Зрењанин), сликајући портрете, а и по који жанр и nature morte (мртву природу). За тих 10 година, он је, по писању споменутог немачкогњемачког листа, два пута, 1846 и 1851, путовао у [[Италија|Италију]], ради студија. Исто то тврди и темишварски лист ''Euphrosine'' (бр. 5). АвгустаАугуста 1852 преселио се у банатско село Добрицу, да наслика иконостас српске православне цркве. За времевријеме трогодишњег рада ту помагао му је помагао учитељ [[Лазар Николић]], који је послепослије и сам сликао и који се прославио особито као пијететни биограф свога учитеља.,

Најзамашнији, најзрелији и последњипосљедњи Данилов иконографски посао је српска православна црква у банатском селу [[Јарковац|Јарковцу]]. Већ потпуно учвршћене репутације Данил добија од Јарковчана пуну слободу, те овај пространи иконостас вишесличи личивише на огромну стенустијену једне галерије, но на конвенционалне иконостасе прекосавских храмова. Икона у свему има 17, дведвије у столовима, а 15 на иконостасу. У једноставно на зид причвршћеним, некитњастим оквирима, без ореолаауреоле око главе, ове велике слике, упркос његовом псеудокласичном и бидермајерском маниру и слаткости, чине свечан, монументалан утисак. Слике су добро очуване, пред рат их је пажљиво очистио сликар Ст. Алексић. За слику [[Свети Сава|Светог Саве]] у владичанском столу Данил је употребиоупотријебио портрет свога добротвора, проте Арсеновића, и ни у једној композицији нема иначе код нас уобичајено, подражавање и копирање сас италијанских узора. Има само сличности, у схватању и груписању, сас осталим његовим иконостасима, али овдеовдје је, ван свакеизван сумње, Данил најоригиналнији и најсталоженији. ПослеПослије Јарковца радио је само још по коју појединачну икону, као [[Исуса Исус|Христа]] на [[Маслинова гора|Маслиновој Гори]] у [[Евангелизам|евангеличкој]] цркви у [[Ковачица|Ковачици]], у Банату. Отада није се много кретао из Бечкерека и сликао је по наруџбининаруџби, уз високевелике ценецијене, већином портрете и по где којигдјекоји жанр.

У грађанству је Данил уживао велики углед и глас веома образованогобразована и ученогодгојена, а и доста богатогбогата човекачовјека. ДецеДјеце није имао.

Био је омален, погурен и кратковидкратковидан, понашања и спољашњости врло скромне, али иначе духовит и гостољубив. Кућу је држао скоро раскошно. Говорио је и писао немачкињемачки, али је са [[СрбимаСрби]]ма говориоопштио на српскомсрпски. Сигурно је, да редовно академски није био школован, то се и осећаосјећа по неким грешкамапогрешкама у цртежу и компоновању, али опет с друге стране самим талентом не би могао достићидостигнути оно мајсторство колорисања. Он је уопште употребљавао веома нежнењежне, тзв. посне боје, али и поред тога истовремено јепримјењивао примењиваоје три разна начина. Тако се он не може одређено сврстати ни сврстати у једну школу. На њему се осећајуосјећају истовремено разни утицаји, и млетачки и холандски и бечко-[[бидермајерскибидермајер]]ски и [[Псеудокласицизам|псеудокласични]]. Али по слаткости, која је понекад прелазила у сладуњавостслађуњавост, по потпуном одсуству мушке опорости и херојскогхеројскога замаха, он је син свога времена. Иначе, и у својој паланачкој повучености, Данил је пратио развој светскесвјетске уметностиумјетности и духовногдуховнога превирања. Није никада излагао ни у [[Пешта|Пешти]]] ни у [[БечуБеч]]у никада, тек пред смрт је сликао једну повелику Св. Тројицу за бечку светскусвјетску изложбу, али смрт га је спречиласпријечила да је и доврши.

Данил је био доста пао у заборав. Његову смрт новине нису објавиле, а гроб му је готово изгубљен. Тако су многи његови портрети забачени, заборављени, рашћердани и упропаштениупропашћени. Што је спашено, највише се има захвалити биографу Л. Николићу и његовом сину Др. Вл. Николићу који је пронашао и његову фотографију, по којој је наручио познати, лепилијепи портрет Данила од [[Урош Предић|Уроша Предића]] и поклонио га [[Народни музеј|Народном Музеју]]. У своје времевријеме највише је учинио за Данила Ј. ВујићаВујић, који је сакупио око 25 његових слика. Уопште, у нашој земљи, које у јавним збиркама које у приватном поседупосједу, постоји још око 70 његових радова, осим цркава. Нажалост, и послепослије ослобођења 1918. године, доста је одвучено у иностранство. 1924 помоћу Ј. Вујића, Народног Музеја и Др. М. Шевића УметничкоУмјетничко ОделењеОдјељење приредило је једну малу изложбу од 25 Данилових слика, с једним предавањем. Тим поводом се много почело опет да говори и пише о томтоме великом српском уметникуумјетнику.