Западни бугарски говори — разлика између измена

'''Западни бугарски говори''' ({{јез-буг|Западни български говори}}) је термин који се користи у бугарској дијалектологији за говоре које сматрају делом [[Бугарски језик|бугарског језика]] и којима се говори у западном делу [[Бугарска|Бугарске]] (западно од [[Јатова граница|јатове границе]]), северном делу [[Грчка|Грчке]], јужном и источном делу [[Србија|Србије]], источном делу [[Албанија|Албаније]] и [[Република Македонија|Републици Македонији]]. Међутим, говори на југу и истоку Србије, као и делом на северу Републике Македоније и западу Бугарске, припадају [[Српски језик|српском језику]], док остале говоре поједини угледни српски научници (попут [[Александар Белић|Александра Белића]]) сматрају делом српског језика.

 

== Класификација ==

Према дијалектолошкој карти бугарског језика у издању ''Института за бугарски језик'', западни бугарски говори се деле на две главне групе: северозападне говоре и југозападне говоре.<ref>[http://ibl.bas.bg/wp-content/uploads/2014/09/Dialektna_delitba.pdf Диалектната делитба на българския език] bas.bg ('''на бугарском''')</ref>

 

У строге југозападне говоре се убрајају врачански, ботевградски, ихтимански, елинпелински, самоковски, дупнички, ћустендилски, благоевградски, штипско-радовишки, неготински, маријовски и велешко-прилепско-битоњски. Крајњи југозападни се деле на западне и јужне говоре. Западне чине рекански, гостиварски, дебарско-галичнички, охридско-струшки и радожденско-вевчански говор, док јужни чине корчански, лерински, костурски, преспански, кукушко-воденски и ђевђелијски говор.

 

 

== Особине ==

 

Основна особина западних бугарских говора јесте да су они [[Екавски изговор|екавски]] - уместо [[Ѣ|старословенског јата (Ѣ)]] доследно се изговара [[Е|е]]. Ово је првенствени разлог зашто су неки дијалектолози (попут [[Александар Белић|Александра Белића]]) ове говоре сматрали делом српског језика.