Пињол — разлика између измена

Насупрот опште увреженом мишљењу да пињол расте искључиво у областима са изразито медитеранском климом, у [[Смедеревска Паланка|Смедеревској Паланци]] констатовано је постојање три стабла овог изузетног бора. Стабла расту у једном приватном дворишту. Једно је старо 22, а друга два 30 година и као младице су донета из Пуле, која се такође налази ван њиховог природног ареала. Мањих су димензија у односу на типичне представнике, али витална и без обољења. Плодоношење је забележено код два старија стабла, што је у границама нормале, обзиром да пињол почиње да плодоноси око 20-те године. Положај им је такав да су са северне и истичне стране заклоњена објектима, док су са јужне и западне стране изложена сунцу. После испитивања стручњаци са Шумарског факултета у Београду дошли су до закључка да би шире гајење пињола у Србији било сасвим могуће, првенствено у декоративне сврхе.<ref>{{Citation

| year = Juny 5-9 Jun 2002.

[[Семе]] - пињол је крупно, дуго 1,5-2 цм, дебело до 1 цм, смеђе, јестиво. Криоце 3-20 мм дуго. Котиледони су до 6 цм дуги, а има их најчешће 12.<ref name="sumarskizagreb" /> Размножава се семеном. У почетку расте брзо, али касније губи брзину у порасту.<ref name="vukicevic" /> Може доживети старост до 250 година.<ref name="lanzara" />

Пињол је анемофилна, хелиофилна и ксерофилна врста, врло осетљива на ниске температуре. Не подноси температуре ниже од -10°С које трају дужи временски период, кадајер тада страдају младе четине и пупољци.<ref name="lanzara" /><ref name="savjetodavna" /> Најбоље успева на силикатно-песковитом тлу, али подноси и земљишта са кречњачком подлогом - смеђа приморска земљишта и црвенице.<ref name="savjetodavna" /> Може успевати тамо где успева и [[алепски бор]] (''Pinus halepensis''), али је осетљив на посолицу. Расте појединачно или у мањим састојинама.<ref name="sumarskizagreb" />

Због скромних захтва према земљишту и способности стварања богатог хумусног[[хумус]]ног слоја, затим јаког корена и широке крошње који штите тло од ерозије, пињол је [[Мелиорација|мелиоративна]] врста еумедитеранске и стеномедитеранске зоне. Уз то, високо подигнута крошња смањује опасност од [[Шумски пожар|пожара]] крошње и комбинованих пожара, који су чест узрок пропадања шума на Медитерану, па се препоручује за пошумљавање, у комбинацији с алепским бором и обичним [[чемпрес]]ом.<ref name="savjetodavna">{{cite web|last=Franulović|first=Ksenija|title=Pinija ili Pinj (''Pinus pinea'' L.)|url=http://www.savjetodavna.hr/savjeti/558/561/pinija-ili-pinj-ipinus-pinea-li/|work=http://www.savjetodavna.hr/|publisher=Savjetodavna služba|accessdate=17. 2. 2016}}</ref>

Због вишеструке користи пињол је врло цењена врста на подручју целог Медитерана, а у неким земљама убраја се међу главне привредне врсте, првенствено због производње семена које се користи у гастрономији као [[зачин]], али и у медицини јер има и [[Лековите биљке|лековита]] својства. Користи се код регулације [[крвни притисак|крвног притиска]], [[чир на желуцу|чира на желуцу]] и контроле [[телесна тежина|телесне тежине]]. Богато је храњивим материјама, [[антиоксиданс]]има (минералима) и влакнима. Највише су засупљене [[масти]] - 48%, висок је удео [[протеин]]а - 34%, док најмање има [[угљени хидрати|угљених хидрата]]. Од [[минерал]]а у пињоли су богати [[калијум]]ом, [[фосфор]]ом и [[магнезијум]]ом, а у мањим количинама има и [[калцијум]]а, [[гвожђе|гвожђа]], [[манган]]а, [[цинк]]а и [[бакар|бакра]]. Шпанија, као највећи произвођач, годишње произведе 6.250 т семена пињола, што представља 40-60% укупне светске производње. Семе пињола је веома цењено и његова цена тако висока да се узгаја и у другим деловима света. Захваљујући клими врло сличној медитеранској, ова врста добро успева, на пример, на Новом Зеланду. Осим семена лијековитилековити су и други делови биљке.<ref name="savjetodavna" />

[[Смола]] се користи у [[Индустрија боја и лакова|индустрији боја, и лакова]], масти, као и у [[Фармацеутска индустрија|фармацеутској индустрији]]. [[Терпентин]] добијен из смоле добар је [[диуретик]], [[антисептик]], [[рубифацијент]] (побољшава циркулацију) и [[антипаразитик]] за унутрашње паразите. У облику парне и водене купке користан је лек код реуме, болести бубрега, крви, респираторних органа, као и код оштећења коже и слузокоже, где се примењује у облику фластера, крема, инахалатора и тд.<ref name="savjetodavna" />

Четине се могу користити за [[малч]]ирање у парковима и приватним вртовима, а богате су и [[Етерична уља|етеричним уљима]]. Једно од својстава је и хербицидно[[хербицид]]но деловање на коров.<ref name="savjetodavna" />

Шишарке се користе као [[био гориво]], а због занимљивог изгледа у [[Турска|Турској]] се користе у традиционалној уметности и старим занатима.<ref name="savjetodavna" />

Пињол је врло стабилна врста која се тешко укршта са осталим боровима. У хортикултури се најчешће примјењују култивари ''P. pinea ’Correvoniana’'' - патуљасти облик и ''P. pinea ’Fragilis’'' - култивиsаникултивисани облик који има танку семену љуску.<ref name="sumarskizagreb" />