Константин Диоген — разлика између измена

У касну јесен 1016. године, Василије је покренуо поход ка Софији. Скоро три месеца провео је у неуспешној опсади Пернике након чега је у пролеће 1017. године освојио тврђаву Лонгон (северно од Костура). Одатле је упутио [[Давид Аријанит|Давида Аријанита]] и Константина Диогена у Пелагонијске равнице (која је већим делом била у саставу државе [[Јован Владислав|Јована Владислава]]). Диоген и Аријанит заробили су велики број непријатеља у свом походу на Пелагонију<ref>Византијски извори 3, стр. 120</ref>. Јован је за то време покушавао склопити савез са Пегенезима, али, како му то није успело, у повратку је опсадом заузео тврђаву Сетину где су се налазили Самуилови дворци. Диоген је у међувремену постављен за заповедника тагме Схола запада и, са одредом војника из Солунске теме, послат је на Владислава. Јован Владислав му је поставио заседу, али се пред мноштвом непријатеља морао повући. Диоген је за њима кренуо у потеру и, у [[Битка код Сетина|сукобу]] је убио много, а заробио преко 200 тешко наоружаних војника, коње и пртљаг Јована Владислава и његовор нећака<ref>Возантијски извори 3, стр. 122-123</ref>. Јован Владислав је након овог пораза предузео опсаду Драча приликом које је и погинуо 1018. године.

Мали број обласних господара пружао је отпор Василију; већина му је отварала капије. Василије је достојанственике који су прешли на његову страну великодушно награђивао. Хрватска племена мирно су признала византијску врховну власт. Отпор је пружао само [[Сермон]], македонски намесник Сирмија (касна јесен 1018). Константин Диоген је постављен за архонта и одређен за команданта византијске војске која је ратовала око Сирмија. Диоген је град заузео на превару. Позвао је Сермона на састанак на реци Сави. Сермонову пратњу је, по договору, чинило тројица слуга. На састанку је Диоген извадио нож и убио Сермона<ref>Историја српског народа 1, стр. 173-4</ref>. Сермонова удовица отворила је Диогену капије града, а за узврат је послата у Цариград где се оженила за неког византијског великодостојника. Диоген је постављен да управља новоосвојеном облашћу<ref>Византијски извори, том 3, стр. 139-140</ref>.

Диоген је 1022. или 1025. године заменио Аријанита на месту дукса Бугарске. Печенези су следеће, 1026. године предузели инвазију Балкана. Диоген је зауставио њихов напад. Током владавине [[Роман III Аргир|Романа III Аргира]] (1028-1034), Диоген је напустио положај стратега Сирмија јер је добио положај управника Солуна. Оженио се анонимном ћерком Василија Аргира. Међутим, 1029. године оптужен је за заверу са порфирогенитом [[Теодора (11. век)|Теодором]] против новог цара. Пао је у немилост и постављен је за управника малоазијске теме [[Тракесион]]. Убрзо је лишен свих јавних функција, опозван у ЦарградЦариград, ухапшен, спроведен кроз главну цариградску улицу и приморан на повлачење у манастир<ref>PmbZ, Konstantinos Diogenes (#24045).</ref><ref>Garland 1999, pp. 161–162.</ref>. Теодора и Диоген су наставили да кују завере против цара. Намеравали су да искористе заузетост цара ратовањем на истоку (1032) да изврше државни удар. Завера је откривена, а Диоген је позван на одговорност и подвргнут је испитивању од стране евнуха [[Јован Орфанотроп|Јована Орфанотропа]]. Како би избегао тортуру, извршио је самоубиство бацивши се са зидина<ref>Garland 1999, p. 162.</ref>.