Неродимка — разлика између измена

 

[[Датотека:Staro korito Nerodimke.jpg|мини|десно|250п|Трагови некадашњег корита реке кроз град]]

 

 

Иначе, бифуркација Неродимке први пут се помиње 1321. у [[Грачаничка повеља|Грачаничкој повељи]] [[Стефан Урош II Милутин|Краља Милутина]].<ref>[[Енциклопедија Југославије]], ЈЛЗ, Загреб; 1978.</ref> Дуго је сматрана природном. Мишљење географа о природном постанку бифуркације први доводи у сумњу Бранисла Нушић, на основу вештачки прокопаног јаза којим Неродимка тече.<ref>Нушић Б. Косово, Приштина, Панорама; 2007.</ref> Из истог разлога и Јован Цвијић је ову бифуркацију назвао вештачком. Касније, када се лично уверио да је пре вештачких радова од Неродимке према Сазлији постојао спор водоток, изнео је мишљење да је она ''природна бифуркација дотерана људском руком''. Међутим, према испитивањима Анастасија Урошевића, бифуркација Неродимке је вештачка творевина заснована на природној предиспозицији.<ref>Урошевић А. Косово, насеља и порекло становништва, Београд; 1965.</ref> Подизање [[Брана (грађевина)|бране]] у речном кориту и прокопавање новог тока којим је део реке спроведен у Ситницу, било је могуће само захваљујући природним карактеристикама терена, тј. чињеници да река тече дуж развођа два слива и да је минималном интервенцијом човека речни ток могао бити усмерен у жељеном правцу. Зато је најправилније рећи да је ова бифуркација настала сарадњом човека и природе. Али, да би се овај ретки феномен поново оживео, потребно је извести неопходне регулационе радове како би се речни ток вратио у раније корито. Без тога, тврња да је Неродимка река чија вода тече у два мора - просто је нетачна.