Отворите главни мени

Промене

м
Разне исправке; козметичке измене
Оснивањем Војне болнице започео је и развој здравства у Нишу. Три године након оснивања Војне болнице основана је [[1881]]. и прва цивилна, [[Окружна болница у Нишу]], захваљујући еминентним лекарима Војне болнице који су значајно допринели у оснивању и раду [[Окружна болница у Нишу|Окружне болнице]],<ref>[http://web.archive.org/web/20140202160129/http://publisher.medfak.ni.ac.rs/2007-html/1-broj/OSNIVANJE%20OKRUZNE%20BOLNICE%20U%20NISU.pdf ''Оснивање окружне болнице у Нишу'']Посећено[[7. октобар]] [[2010]].</ref> а касније и [[Клинички центар Ниш|Клининичког центра у Нишу]]. Све време од оснивања до данас болница је непрекидно здравствено збрињавала и грађанска лица Ниша и шире околине.<ref name="Милошевић">Милошевић Р. ''Сто десет година Војне биолнице у Нишу (1878—1988)''. Монографија, Војна болница; 1988.</ref>
 
Након две године од оснивања Војне болнице, 1880. године, у Србији је било 105 лекара и 15 лекарских помоћника, (од којих око 38% или 38 лекара и 2 лекарска помоћника радило у Београду), 25 бабица (од којих је 75% или 19 радило у Београду) и 32 апотекара. У нишком округу те године је радило 9 лекара и 2 апотекара. Сви они су били истовремено и припадници Војне болнице Ниш.<ref>Гордана Лазаревић, Драгана Михаиловић, ''Здравље у Србији године 1880. - годишњи извештај о целокупном стању здравља народа и његове домаће стоке'', Универзитетс ка библиотека „Светозар Марковић”, Београд, [http://www.rastko.rs/cms/files/books/517bd58a9511a Усмено изложено на редовном састанку Секције за историју медицине Српског лекарског друштва 18.04. 2013. године]</ref>
 
Захваљујући Војној болница, град Ниш је [[1897]]. добио првог сталног [[хирургија|хирурга]] (мајора др [[Михаило Петровић (хирург)|Михила Петровића]] (1863—1934) који не само да је био начелник хируршког одељења и један од управника Војне болнице Ниш (1896—1912) већ и једини хирург у граду који је хонорарно радио, као и већи број припадника Војне болнице у првој нишкој [[Окружна болница у Нишу|Окружној болници]]).
[[Датотека:Ген. Михајло Петровић.jpg|мини|десно|180п|<center>Санитетски бригадни генерал др [[Михаило Петровић (хирург)|Михаило Петровић]]{{напомена|Први стални хирург у Нишу и околини, шеф Хируршког одељења Моравске сталне војне болнице, од 1896—1912, а од августа 1913-јула 1914. њен управник.}}<center>]]
По завршетку [[Српско-бугарски рат (1885)|Српско-бугарског рата]], у који је, као и српска војска, војни санитет ушао потпуно неспреман, и констатације тадашњег начелника Санитета српске војске пуковника [[Михајло Мика Марковић|Михајла-Мике Марковића]] (након инспекције болнице), ''...„да су у њој јако лоши грађевински и смештајни услови“...'', <ref name="др">др М. Марковић, ''Моје успомене'', Београд, 1906. pp. 85-86</ref> за Војну болницу до краја [[1890]]. су настали бољи дани.
* Године [[1886]]. године у болницу је након седамнаестогодишњег искуства у Србији, дошао пољак, санитетски мајор др Владислав Јасњевски који је постављен за управника Велике сталне војне болнице и референта Моравске дивизијске области, у Нишу, 1887. године. Др Јасњевски је био унапређен у чин мајора, што је био високи чин у време када није било генерала. Дужност управника нишке Сталне војне болнице обављао је од 1886. до 1894. године. У болничком тиму имао је: санитетске капетане прве класе, др Јована Ђокића и др Романа Далмајера; санитетског поручника Андрију Јанековића на дужности лекарског помоћника, др Павла Ошко, контрактуалног лекарског помоћника друге класе. Апотекарску службу су чинили: контрактуални апотекарски помоћник прве класе, Христифор Димитријевић, апотекарски помоћник, санитетски потпоручник Миливоје Вујичић и контрактуални апотекарски помоћник друге класе, Димитрије Томић. Комесар болнице је био пешадијски поручник Мирко Жујовић.<ref> Драговић, Симон, ''„Пољски лекари у Србији у XIX веку“,'' Зборник Сто година полонистике у Србији, Београд, 1996.</ref>
* Године [[1889]]. у кругу Војне болнице код [[Ћеле-кула|„Ћеле-куле“]] почело је обнављање и градња три нова објекта са око 150 постеља, (мада су стварне потребе биле 300) уређује се болнички парк, гради локални водовод, канализација и остала пратећа инфраструктура. Мала болница-Ислахана (која је радила у старом турском објекту на локацији данашње [[Прва нишка гимназија Стеван Сремац|Гимназије Стеван Сремац]] у Нишу). Због лошег стања у Ислахани она се претвара у простор за смештај администрације, апотеке, кухиње и болничке чете, а потом до краја 1890. она се измешта у круг болнице код Ћеле-куле.<ref name="Павловић"/>
* Доношењем ''Правила за војне болнице'' [[1894]]. сталне војне болнице у Србији добијају јасно утврђене територијалне области. Како је Велика нишка војна болница имала централно место у Моравској војној области она је добила назив Моравска стална војна болница у Нишу.<ref>''Правила за војне болнице'' из 1894.</ref>
1.506.851

измена