Хипоталамус — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке; козметичке измене |
м Разне исправке |
||
Ред 1:
[[Датотека:Hypothalamus small.gif|thumb|десно|Људски хипоталамус (црвено)]]
'''Хипоталамус''' (од [[грчки језик|грчког]] ὑπό "испод" и θάλαμος "одаја, просторија")<ref>[http://dictionary.reference.com/browse/hypothalamus]</ref> је део [[међумозак|међумозга]] који се налази на поду и зидовима треће мождане коморе. Сива маса хипоталамуса организована је у виду великог броја једара која су узајамним везама повезана са другим деловима [[централни нервни систем|централног нервног система]]. Једна од најважнијих функција хипоталамуса је то што повезује [[нервни систем]] са [[ендокрини систем|ендокриним системом]] преко [[хипофиза|хипофизе]].
Хипоталамус је одговоран за одређене метаболичке процесе и за друге активности [[аутономни нервни систем|аутономног нервног система]]. Синтетише и лучи [[хормони|хормоне]] који регулишу активност хипофизе. Такође контролише телесну температуру, [[глад]], жеђ, [[умор]], емотивно и инстинктивно понашање као и репродуктивно понашање.<ref>[http://www.cancer.gov/dictionary?CdrID=46359]</ref><ref name=mina>[https://minamiletic725.wordpress.com/category/medumozak/hipotalamus/]</ref><ref name=knjiga>Радомир Коњевић, Гордана Цвијић, Јелена Ђорђевић, Надежда Недељковић, 2004. „Биологија“. Завод за уџбенике. Београд.</ref>
== Структура ==
[[Датотека:Illu_diencephalon.jpg|thumb|300п|Hipotalamus]]
Хипоталамус је део мозга који се састоји од великог броја једара. Постоји код свих [[кичмењаци|кичмењака]]. Код [[сисари|сисара]] у паравентрикуларном и супраоптичком једру постоје неурони чији аксони стварају [[окситоцин]]е и [[антидиуретски хормон|антидиуретске хормоне]] (вазопресине) који се затим из [[неурохипофиза|неурохипофизе]] ослобађају у крвоток. У паравентрикуларном једру постоје и знатно мањи неурони који стварају [[кортикотропин-ослобађајући хормон]] који се из [[аденохипофиза|аденохипофизе]] ослобађа у крвоток.
=== Једра ===
Једра хипоталамуса укључују следеће: <ref name=mina/><ref>[http://www.neuroanatomy.wisc.edu/coursebook/neuro2(2).pdf</ref><ref>http://universe-review.ca/I10-80-nuclei.jpg</ref><ref>http://www.utdallas.edu/~tres/integ/hom3/display13_04.html</ref><ref>http://neuroscience.uth.tmc.edu/s4/chapter01.html]</ref>
Линија 110 ⟶ 112:
|}
=== Везе са другим деловима организма ===
Хипоталамус има најкомпикованију мрежу нервних влакана. Велики број нервних влакана хипоталамуса иде до других делова [[централни нервни систем|централног нервног система]], али и до периферије организма.
Већина влакана може да преноси информације у оба смера.
Веза са [[лимбички систем|лимбичким системом]] ([[хипокампус]], [[бадемаста једра]] и [[лимбичка кора]]) је кључна за нормалну експресију, за контролу емотивног, инстинктивног и репродуктивног понашања.<br />▼
Сензорна и аутономна влакна доносе информације из висцералних органа и рецепторних ћелија у хипоталамус и он преко [[аутономни нервни систем|аутономног нервног система]] шаље одговор на дату ситуацију у организму.<br />▼
▲Веза са [[лимбички систем|лимбичким системом]] ([[хипокампус]], [[бадемаста једра]] и [[лимбичка кора]]) је кључна за нормалну експресију, за контролу емотивног, инстинктивног и репродуктивног понашања.
Хипоталамус може да користи и [[крвоток]] за примање и слање информација.<br />▼
▲Сензорна и аутономна влакна доносе информације из висцералних органа и рецепторних ћелија у хипоталамус и он преко [[аутономни нервни систем|аутономног нервног система]] шаље одговор на дату ситуацију у организму.
Изузетно је важна и његова веза са хипофизом која се остварује преко посебне мреже [[крвни судови|крвних судова]].
=== Структурне разлике између полова ===
Постоји неколико једара хипоталамуса који имају јасне разлике у структури и функцији код жена и мушкараца. Већина разлика представља суптилне промене у повезаности и хемијској осетљивости одређених неурона.
Важност ових промена се може препознати у функционалним разликама између жена и мушкараца. На пример, мужјаци већине врста више воле мирис и изглед женки, него мужјака, што утиче на понашање мужјака. Ако дође до повреде ових једара, наклоност према женском полу се умањује. Такође, образац лучења [[хормон фактора раста|хормона раста]] је различит код полова, што је један од разлога што су, код много врста, одрасли мужјаци виши од женки.
== Функција ==
Линија 131 ⟶ 139:
* Ослобађајући хормон за тиреотропин ослобађајући хормон се синтетише у паравентрикуларном једру. Он стимулише лучење [[тиреостимулишући хормон|тиреостимулишућег хормона]].
* Инхибирајући хормони за тиреотропин ослобађајући хормон су тироксин (Т4) и триодотиронин (Т3) се луче у нивоу хипофизе и инхибирају лучење тиреотропин ослобађајућег хормона у хипоталамусу.
* Кортикотропин ослобађајући фактор ([[Kortikotropin-oslobađajući hormon|CRH]]) је примарни, али не и једини фактор хипоталамуса који регулише лучење аденокортикотропина ([[ACTH]]) који контролише функције [[надбубрежна жлезда|надбубрежне жлезде]]. Кортикотропин ослобађајући фактор се примарно синтетише у паравентрикиларном једру. Секреција CRH и ACTH је инхибирана од стране [[кортизол]]а који лучи [[надбубрежна жлезда]]. Секрецију ових хормона стимулише стрес.
Поремећаји до којих долази приликом лучења ових хормона су везани за њихово прекомерно или недовољно лучење и изазивају различите лезије, повреде или туморе.
<ref name=neuro>[http://neuroscience.uth.tmc.edu/s4/chapter02.html]</ref><ref>[http://www.stetoskop.info/Hormoni-hipotalamusa-2512-c73-content.htm?b6]</ref>
==== Неурохипофиза ====
Неурохипофиза остварује везу са хипоталамусом преко нервних влакана чија се тела налазе у паравентрикуларном и супраоптичком једру хипоталамуса. У њима се синтетишу два хормона-[[окситоцин]] и [[вазопресин]], који путују дуж нервних влакана до ћелија неурохипофизе и тамо се чувају у специфичним гранулама док не стигне сигнал који подстиче њихово излучивање у крвоток.
Циљни орган за окситоцин представљају [[млечне жлезде]] и [[материца]] организма током трудноће. Наиме окситоцин провоцира стезање мишића који окружују млечне жлезде и подстиче излучивање млека. Он такође стимулише грчење мишића материце, што је неопходно за избацивање плода приликом порођаја. Производи и контракције зида материце и глатких мишића женских и мушких репродуктивних путева који су битни за транспорт сперме.
Циљни орган за вазопресин је [[бубрег]]. Делујући на ћелије бубрежних цевчица омогућава задржавање воде у организму. Делује и на крвне судове изазивајући повећање крвног притиска (повећано задржавање воде доводи до повећања запремине крви, а тиме и до повећања крвног притиска). Када се овај хормон не лучи у довољној количини, вода се појачано губи из организма мокраћом. Интензивно избацивање воде из организма приликом узимања [[алкохол]]а настаје зато што алкохол спречава ослобађање вазопресина. <ref name=neuro/><ref name=knjiga/>
=== Надраженост ===
Хипоталамус координише лучење многих хормона, циркардијалне ритмове, секрецију неуроендокриних ћелија, хомеостазу и различита понашања. Хипоталамус због тога мора да прима велики број информација из унутрашње и спољашње средине.
Хипоталамус реагује на:
* Светлост-дужина дана и фотопериод. Битни за регулацију циркардијалних ритмова и сезонских ритмова.
Линија 155 ⟶ 167:
==== Надражаји који се преносе преко нервних влакана ====
Секреција [[окситоцин]]а изазвана од стране одојчета или стимулацијом грлића материце се врши посредством ових путева; секреција [[вазопресин]]а изазвана кардиоваскуларним надражајима који настају у хеморецепрорима каротидног тела или лука аорте и у рецепторима преткомора се врши посредством других путева. Хипоталамус је посредник свих ових ефеката и информације се преносе спиналним путевима који пролазе кроз мождано стабло.
Кардиоваскуларни стимулуси се пренусе nervus vagus-ом. Nervus vagus преноси велики број висцералних информација, укључујући и сигнале који настају приликом истезања или пражњења желудца, да сузбију или подстакну храњење, тако што да знак за лучење [[Leptin (hormon)|лептина]] или [[гастрин]]а. Поново ова информација стиже преко пута кроз мождано стабло.
Додатно, функције хипоталамуса су реагују на или су рагулисане неуротрансмитерима-[[норадраналин]], [[серотонин]] и [[допамин]] у просторима који су инервисани.
==== Надражаји који доспевају путем крви ====
[[Пептид]]и имају имају важан утицај на хипоталамус и да би до тог утицаја дошло, они морају да прођу кроз [[крвно-мождана баријера|крвно-мождану баријеру]]. Хипоталамус је делом ограничен специјализованим деловима мозга који немају ефективну крвно-мождану баријеру; [[ендотел]] капилара на овим местима има отворе који омогућавају слободан пролаз великих протеина и других молекула. Нека од ових места су места неуросекреције, док су друга места на којима мозак испитује састав крви. На неким од ових места неурони су у блиском контакту са крвљу и са [[цереброспинална течност|цереброспиналном течншћу]]. Ове структуре имају веома развијену мрежу капилара и садрже неуроне који реагују на промену [[осмотски притисак|осмотског притиска]] и концентрације [[натријум]]а који регулишу унос течности, секрецију [[вазопресин]]а и концентрацију натријума у организму. Ове структуре садрже и неуроне са рацепторима за [[ангиотензин]], [[атриопептин]],
[[ендотелин]] и [[релаксин]], од којих је сваки важан за регулацију баланса течности и електролита. <ref>[https://sr.wikipedia.org/wiki/Atriopeptin</ref><ref>https://sr.wikipedia.org/wiki/Endotelin]</ref
Није јасно како сви пептиди који утичу на хипоталамус добијају потребан приступ. У случају [[пролактин]]а и [[Leptin (hormon)|лептина]] постоје докази активног упијања у хороидном плексусу из крви у [[ликвор]].
Хипоталамус функционише као врста термостата за тело. Подешава жељену телесну температуру и стимулише или производњу и задржавање топлоте да би повећао температуру крви или знојењем и [[вазодилатација|вазодилатацијом]] да би охладио крв на одређену температуру. Све [[грозница|грознице]] су проузроковане порастом постављене температуре у хипоталамусу; сва друга повећања температуре која нису под утицајем хипоталамуса се класификују као [[топлотни удар]]. Ретко са директном повредом хипоталамуса, као због [[мождани удар|можданог удара]], изазива грозницу која се назива ''хипоталамусна грозница''. Међутим, много је чешће да оваква повреда изазове абнормално ниску температуру тела. <ref name=Harrisons>{{cite book
|authorlink=Anthony Fauci
Линија 174 ⟶ 190:
}}</ref>
=== Контрола уноса хране ===
Крајњи задњи део вентромедијалног једра хипоталамуса је одговоран за контролу уноса хране. Стимулација ове области изазива изазива повећање уноса хране. Када дође до оштећења ових области, долази до губитка апетита и чак потпуног престанка узимања хране. Медијални делови овог једра контролишу латерални део овог једра. Повреда средњег дела вентромедијалног једра доводи до повећаног [[апетит]]а и [[гојазност]]и. <ref name=knjiga
Постоје различите хипотезе везане за ову активност хипоталамуса:<ref>[https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/178168]</ref>
* Липостатична хипотеза: По овој хипотези [[адипозно ткиво]] производи сигнал који је пропорционалан количини [[Adipozno tkivo|сала]] и делује на хипоталамус који смањује унос хране и повећава трошење енергије. Очигледно је да хормон [[лептин]] делује на хипоталамус и тако смањује унос хране и повећава трошење енергије.
Линија 187 ⟶ 204:
Једра медијалног региона хипоталамуса су укључена и приликом сусрета са агресивном јединком. Премамиларно једро се активира приликом овог сусрета и његове повреде изазивају укидање пасивног одбрамбеног понашања.<ref>[http://www.pnas.org/content/106/12/4870.full.pdf+html]</ref>
=== Сексуална орјентација ===
Научник Дик Шваб је први објавио истраживање о вези сексуалне орјентације код мушкараца и супрахијазматичног једра хипоталамуса. [[1990]]. Шваб и Хофман објављују да је супрахијазматично једро хомосексуалаца знатно веће него код хетеросексуалаца. Затим [[1995]]. повезује развој мозга са сексуалном орјентациом тако што третира мужјаке мишева са [[1,4,6-Androstatrien-3,17-dion|АТД-ом]]. Ово је проузроковало повећање супрахијазматичног једра и бисексуално понашање код одраслих мужјака мишева. [[1991]]. Симон Левај је показао да део сексуално диморфног једра има скоро дупло већу запремину код код хетеросексуалаца него код хомосексуалаца и хетеросексуалних жена. Међутим, једна студија из [[1992]] је показала да сексуално диморфно једро преоптичког региона има сличне димензије код хомосексуалаца и хетеросексуалаца, дакле веће од женског. Ово јасно противуречи тврдњи да хомосексуалци имају „женски хипоталамус“. Ове области још увек нису истражене код лезбејки нити код бисексуалних мушкараца или жена. Иако функционалне импликације ових открића још увек нису јасно испитане, бацају озбиљну сумњу на нашироко прихваћену Дорнерову хипотезу да хомосексуалци имају „женски хипоталамус“ и да је кључни механизам за разликовање „мушког мозга од првобитно женског мозга“ епигенетски утицај тестостерона у пренаталном развићу. <ref>
[[2004]]. и [[2006]]. две студије научника Берглунда, Лидстрома и Савића који су користили [[Позитронска емисиона томографија|позитронску емисиону томографију]] да посматрају како хипоталамус реагује на уобичајене мирисе, мирис тестостерона из мушког зноја и на мирис естрогена из женског урина. Ове студије су показале да хипоталамус хетеросексуалаца и лезбејки реагују на естроген. Такође хипоталамус хомосексуалаца и хетеросексуалних жена реагују на тестостерон. Хипоталамус све четири групе није реаговао на уобичајене мирисе.<ref>[https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC1129091/</ref><ref>https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC1570103/]</ref>
== Поремећаји хипоталамуса ==
Линија 204 ⟶ 221:
* [[Централни нервни систем]]
== Референце ==
{{reflist|
{{klica-anatomija}}
<!--{{-}}{{АЧ}}-->
| |||