Отворите главни мени

Промене

м
Разне исправке
На дужност начелника Санитета српске војске поново долази, реактивирани резервни [[пуковник]] др [[Владан Ђорђевић]], који убрзо схвата значај и улогу Сталне војне болнице Ниш (у односу на правац борбених десјтава) и новембра месеца [[1885]]. болницу је кадровски и материјално ојачао оснивањем још једне болнице под називом ''„Велика војна резервна болница“'' {{напомена|Радило се о великој ратној болници која је делом настала из Сталне нишке војне болнице, а њен управник др [[Лаза К. Лазаревић|Лаза Лазаревић]] није жело да се од њих формира једна болница.}}. Обе болница у кратком времену нашле су се на стратешком правцу ратних дејстава са задатком да преузму велику обавезу збрињавања повређених и оболелих у [[Српско-бугарски рат (1885)|Српско-бугарском рату]].<ref>Ignjatović MD. Srpsko ratno hirurško iskustvo (1876-1918) II deo - ratna hirurgija u Srbiji u vreme srpsko -bugarskog rata. Vojnosanitetski pregled. 2003; 60(6):757-762.[http://scindeks.ceon.rs/article.aspx?artid=0042-84500306757I SCIndeks], Приступљено [[11. октобар]] [[2010]]</ref>
[[Датотека:LazaLazarevic.jpg|мини|лево|180п|<center>Резервни мајор др [[Лаза К. Лазаревић|Лаза Лазаревић]]<center>]]
Велику војну резервну болницу у Нишу (као испомоћ Сталној војној болници Ниш у Српско-бугарском рату) са 753 постеље, [[1885]]. основао је и у њој био, управник и једини [[љекар|лекар]] резервни санитетски [[мајор]], свестрано надарен, књижевно образован, човек изнад свог времена др Лаза Лазаревић.<ref>Радослав С. Живић, ''Великани нишке медицине'', Прво издање, 1997. Издавач Просвета Ниш. {{page|year=1997|isbn=978-86-7455-298-8|pages=}}</ref>
 
Др Лаза Лазаревић је у Ниш допутовао између [[9. новембар|9.]] и [[21. новембар|21. новембра]] [[1885]], и по доласку имао је озбиљне потешкоће да у граду збрине и смести рањенике, али је он тај задатак успешно обавио, уз свесрдну помоћ Димитрија Милићевића и Лазара Димитријевића, који су већ радили у болници (обојица су у току рата једно време радила у болници у [[Пирот]]у) и лекара послатих на испомоћ Стевана Атанасијевића, Димитрија Герасимовића, Антонија Заичека (који је командовао Моравском пољском болницом) Јарослава Кужеља и Хирша До краја рата болницу су ојачале и две хуманитарне мисије из [[Аустроугарска|Аустроугарске]] и [[Немачко царство|Немачке]].
У Балканским ратовима велику улогу у евакуацији рањених и оболелих имали су [[санитетски воз]]ови (што се види из горе наведеног цитата А. Барбиа);
 
''...„Ниш је био најважнија полазна станица санитетског воза, који је према формацији био предвиђен као транспортна окосница санитета српске војске. Двојица лекара, један подофицир, петорица каплара и двадесеторица војника чинили су особље санитстског воза... Српска војска је једина међу балканским земљама имала овакве возове... У време балканских ратова ови возови превезли су 110.000 војника и прешли између 30-40.000 км“...''<ref>Петровић М.: ''Санитетски возови у ратовима 1912–1918;'' из: Станојевић В.: Историја српског војног санитета & Наше санитетско ратно искуство, Београд,. 1925. pp. 764.</ref>
 
==== [[Други балкански рат]] ====
| style="text-align:left;" |'''[[Прока Јовкић]] – Нестор Жучни'''
 
''Последњи стихови [[песник]]а које је када је умро [[27. април]]а 1915. од [[тифус]]а у Војној болници крај његовог узглавља пронашао, млади доктор Милош Ђорић.<ref>Ђорђе Стаменковић, ''Кључ старе Србије'', Белег, Просвета, Ниш,. {{page|year=1997|id=ISBN 86-745-343-5|pages=}}</ref> ''
|}
Стравичне дане који су у рано пролеће 1915. владали у Војној болници и [[Ниш]]у, описао је велики светски репортер [[Хон Рид]], али и један од многих истакнутих људи тога доба који је умро од [[тифус|пегавог тифуса]], у Војној болниици, [[песник]] [[Прока Јовкић]] – Нестор Жучни.{{напомена|„Било је то време припрема, а убрзо и почетка, балканских ратова и Првог светског рата. На позив да се брани отаџбина и слобода Јовкић је обукао војничку униформу. Пријавио се као добровољац. Као писмен и образован човек радио је у Министарству, које је из Београда евакуисано у Ниш, 1914. године.}}
Болница је једним делом била смештена у и хирушком павиљону (са 150 постеља), [[Клинички центар Ниш|Опште болнице у Нишу]], другим делом у бившој Војној болници чији су павиљони били јако оштећени. Део болничког центра налазио се и у хотелима Оријент и Парк, згради бивше бановине и некадашњем штабу армије. Хируршким одељењем руководио је др Никола Ђукнић.
 
Назив ''„Болнички центар број 1-Ниш“'' болница је добила [[5. фебруар]]а [[1945]], а поред редовне делатности морала је да пружа кадровску и другу помоћ војним болницама на ширем простору јужне Србије, организује бројне курсеве и обуку кадрова, води бригу о извештавању и медицинској документацији итд. У периоду од [[21. октобар|21. октобра]] [[1944]]. до [[31. мај]]а [[1945]]. „Болнички центар број 1“ је збринуо до [[31. мај]]а [[1945]]. 9.860 рањеника, а просечна [[смртност]], у задња три месеца износила је до 2,7 &nbsp;%.<ref name="Поводом"/>
 
=== [[НАТО бомбардовање СРЈ]] ([[1999]]) ===
Поред обављања задатака из домена лечења Војна болница је и наставна база како војног санитета тако и Средње медицинске школе у Нишу и [[Медицински факултет Универзитета у Нишу|Медицинског факултета у Нишу]].
 
Војна болница је установа отвореног типа како за школовање свих профила медицнског кадра из цивилних структура (волонтери, лекари приправници, специјализанти, санитетски кадар за ратне дужности итд), тако и прихват и лечење цивилних осигураника чији број непрестано расте. Учешће цивилних осигураника у искоришћености постељног фонда кретало се у проценту од 15-20 &nbsp;% са тенденцијом раста.<ref name="Поводом"/>
 
Уназад неколико година болница је остварила 65.000 до 70.000 болесничких дана, обавила преко 1.000.000 разних услуга и прегледа, код 180.000 до 200.000 осигураника, извршила 1.200 хемодијализа, обавила 30.000-38.000 систематских специјалистичких прегледа и прикупила преко 2000 литара [[крв]]и
== Литература ==
{{refbegin|2}}
* ''125 година Војне болнице у Нишу''/Сретен Миленковић, Милорад Димић-Ниш:Војна болница;Зрењанин Југоремедија; Бечеј:Пролетер, 2004 (Бечеј Пролетер). 116 стр. {{page|year=|isbn=978-86-84819-01-9 |pages=}}
* ''Поводом 130 година постојања Војне болнице у Нишу: јануар 1878-јануар 2008.'' Ђенић Н, и сар. Војносанит. Преглед 2008;65(1):69-80
* Милошевић Р. ''Сто десет година Војне биолнице у Нишу (1878—1988).'' Монографија, Војна болница; 1988.
{{портал|Ниш}}
{{Commonscat|Vojna bolnica Niš|Војна болница Ниш}}
* {{званични веб-сајт|[http://www.vbnis.mod.gov.rs/}} Званична презентација Војне болнице Ниш]
{{Управници Војне болнице Ниш}}
{{изабрани}}
1.506.851

измена