Тријера — разлика између измена

Иако не постоје чврсти докази о тачној години њиховог појављивања на историјској сцени, према [[Тукидид]]у прва тријера изграђена је [[704. п. н. е.]] у поморском граду-држави ([[полис]]у) [[Коринт]]у, предводнику грчког поморства и поморске трговачке експанзије старога доба. Овај тип брода заменио је дотадашње ''[[пентеконтер]]е'', тј. ''[[прокариоте|монере]]'', ратне бродове са једним редом од 25 весала са сваке стране и са 50 веслача. Новину су чинила три реда весала са обе стране брода. По вертикали била су размештена три реда клупа са по једним веслачем по веслу на свакој од њих. Два реда веслача била су распоређена испод, а један на палуби тријере. Они су углавном били заштићени током борбе, док су у биткама учествовали само морнари-војници. Капетан брода управљао је његовим кретањем помоћу два весла на крми. Посаду тријере чинило је око 200 људи, од којих су 170 били веслачи. Поред пловидбе уз помоћ једра, које се задржало као главно погонско средство бродова до 19. века, тријере су пловиле на весла брзином и до 16 -{km}- на сат. Њихове релативно мале размере (дужина око 40 метара), што се може окарактерисати и као њихова мањкавост, биле су надомешћененадокнађене великом покретљивошћу и маневарбилношћу за бродове тог времена. Слабе стране су представљали и њихова крхкост током бура и недостатак простора за спавање посаде. Главно оружје тријера били су јаки дрвени и метални кљунови на прамцу којима би се током битке покушавали [[кљунов удар|зарити у непријатељски брод]]. Ипак је најпопуларније средство поморског ратовања тада, као и касније, био [[абордаж]].