Отворите главни мени

Промене

м
Разне исправке; козметичке измене
[[Датотека:Пук. Михајло Марковић.jpg|мини|десно|180п| Пуковник [[Михајло Мика Марковић|Михајло-Мика Марковић]] један од управника ВБ и главних иницијатора за оснивање Пастеровог завода у Нишу.]]
[[Датотека:Ген. Михајло Петровић.jpg|мини|десно|180п|<center>Санитетски бригадни генерал др [[Михаило Петровић (хирург)|Михаило Петровић]]{{напомена|Први стални хирург у Нишу и околини, шеф Хируршког одељења Моравске сталне војне болнице, од 1896—1912, а од августа 1913-јула 1914. њен управник.}}<center>]]
По завршетку [[Српско-бугарски рат (1885)|Српско-бугарског рата]], у који је, као и српска војска, војни санитет ушао потпуно неспреман, и констатације тадашњег начелника Санитета српске војске пуковника [[Михајло Мика Марковић|Михајла-Мике Марковића]] (након инспекције болнице), ''...„да су у њој јако лоши грађевински и смештајни услови“...'', <ref name="др">др М. Марковић, ''Моје успомене'', Београд. (1906). ppстр. 85-86.</ref> за Војну болницу до краја [[1890]]. су настали бољи дани.
* Године [[1886]]. године у болницу је након седамнаестогодишњег искуства у Србији, дошао пољак, санитетски мајор др Владислав Јасњевски који је постављен за управника Велике сталне војне болнице и референта Моравске дивизијске области, у Нишу, 1887. године. Др Јасњевски је био унапређен у чин мајора, што је био високи чин у време када није било генерала. Дужност управника нишке Сталне војне болнице обављао је од 1886. до 1894. године. У болничком тиму имао је: санитетске капетане прве класе, др Јована Ђокића и др Романа Далмајера; санитетског поручника Андрију Јанековића на дужности лекарског помоћника, др Павла Ошко, контрактуалног лекарског помоћника друге класе. Апотекарску службу су чинили: контрактуални апотекарски помоћник прве класе, Христифор Димитријевић, апотекарски помоћник, санитетски потпоручник Миливоје Вујичић и контрактуални апотекарски помоћник друге класе, Димитрије Томић. Комесар болнице је био пешадијски поручник Мирко Жујовић.<ref>Драговић, Симон, ''„Пољски лекари у Србији у XIX веку“,'' Зборник Сто година полонистике у Србији, Београд, 1996.</ref>
* Године [[1889]]. у кругу Војне болнице код [[Ћеле-кула|„Ћеле-куле“]] почело је обнављање и градња три нова објекта са око 150 постеља, (мада су стварне потребе биле 300) уређује се болнички парк, гради локални водовод, канализација и остала пратећа инфраструктура. Мала болница-Ислахана (која је радила у старом турском објекту на локацији данашње [[Прва нишка гимназија Стеван Сремац|Гимназије Стеван Сремац]] у Нишу). Због лошег стања у Ислахани она се претвара у простор за смештај администрације, апотеке, кухиње и болничке чете, а потом до краја 1890. она се измешта у круг болнице код Ћеле-куле.<ref name="Павловић"/>
На дужност начелника Санитета српске војске поново долази, реактивирани резервни [[пуковник]] др [[Владан Ђорђевић]], који убрзо схвата значај и улогу Сталне војне болнице Ниш (у односу на правац борбених десјтава) и новембра месеца [[1885]]. болницу је кадровски и материјално ојачао оснивањем још једне болнице под називом ''„Велика војна резервна болница“'' {{напомена|Радило се о великој ратној болници која је делом настала из Сталне нишке војне болнице, а њен управник др [[Лаза К. Лазаревић|Лаза Лазаревић]] није жело да се од њих формира једна болница.}}. Обе болница у кратком времену нашле су се на стратешком правцу ратних дејстава са задатком да преузму велику обавезу збрињавања повређених и оболелих у [[Српско-бугарски рат (1885)|Српско-бугарском рату]].<ref>Ignjatović MD. Srpsko ratno hirurško iskustvo (1876-1918) II deo - ratna hirurgija u Srbiji u vreme srpsko -bugarskog rata. Vojnosanitetski pregled. 2003; 60(6):757-762.[http://scindeks.ceon.rs/article.aspx?artid=0042-84500306757I SCIndeks], Приступљено [[11. октобар]] [[2010]]</ref>
[[Датотека:LazaLazarevic.jpg|мини|лево|180п|<center>Резервни мајор др [[Лаза К. Лазаревић|Лаза Лазаревић]]<center>]]
Велику војну резервну болницу у Нишу (као испомоћ Сталној војној болници Ниш у Српско-бугарском рату) са 753 постеље, [[1885]]. основао је и у њој био, управник и једини [[љекар|лекар]] резервни санитетски [[мајор]], свестрано надарен, књижевно образован, човек изнад свог времена др Лаза Лазаревић.<ref>Радослав С. Живић, ''Великани нишке медицине'', Прво издање, Издавач Просвета Ниш. {{page|year=1997|isbn=978-86-7455-298-8|pages=}}</ref>
 
Др Лаза Лазаревић је у Ниш допутовао између [[9. новембар|9.]] и [[21. новембар|21. новембра]] [[1885]], и по доласку имао је озбиљне потешкоће да у граду збрине и смести рањенике, али је он тај задатак успешно обавио, уз свесрдну помоћ Димитрија Милићевића и Лазара Димитријевића, који су већ радили у болници (обојица су у току рата једно време радила у болници у [[Пирот]]у) и лекара послатих на испомоћ Стевана Атанасијевића, Димитрија Герасимовића, Антонија Заичека (који је командовао Моравском пољском болницом) Јарослава Кужеља и Хирша До краја рата болницу су ојачале и две хуманитарне мисије из [[Аустроугарска|Аустроугарске]] и [[Немачко царство|Немачке]].
[[Датотека:The Library of Congress - Bulgarian ambulance going to front (LOC) (pd).jpg|мини|десно|300п|<center>У [[Први балкански рат|Првом балканском рату]] Санитетска служба Србије је једини пут сарађивала са бугарском Санитетком службом ''(на слици)'' у неком рату на [[Балканско полуострво|Балкану]] <center>]]
[[Датотека:Sanitetski voz u Nišu 1912..JPG|мини|десно|300п|<center>Санитетски воз у [[Ниш]]у [[1912]]<center>]]
Овај рат који су од [[8. октобар|8. октобра]] [[1912]]. до [[30. мај]]а [[1913]]. водиле [[Балканско полуострво|балканске]] земље: [[Краљевина Србија|Србија]], [[Краљевина Црна Гора|Црна Гора]], [[Краљевина Грчка|Грчка]] и [[Краљевина Бугарска|Бугарска]] (чланице Балканског савеза) против [[Османско царство|Османског царства]], завршио се пропашћу вишевековног османлијског господарења на [[Балканско полуострво|Балкану]]. Српска војска је у овом рату извојевала велику победу у многим биткама са јако малим бројем жртава.<br />Како је Моравска стална вона болница била најближа [[фронт]]у на јужним и југозападним границама [[Краљевина Србија|Краљевине Србије]], она је у том рату имала улогу централне позадинске болнице за хирушко збрињавање.<br />...''Готово сви српски лекари су мобилисани и послати у јединице, чак и управник Пастеровог завода при Моравској сталној војној болници, због чега је овај завод привремено престао са радом''...{{напомена|Од 370 лекара у [[Први балкански рат]] је отишло 296 <ref name="Павловић"/>}} <br />У болницу као испомоћ дошла је већа група [[љекар|лекара]] из [[Словенија|Словеније]],{{напомена|Међу лекарима из Словеније био је и др Едуард Шлезингер, који је за време рата радио у Моравској сталној болници и избројао да је лечио 467 рањеника и болесника.}} али и неких других суседних земаља.<ref>Soban D. Listje in igle, 100 let od prve spinalne anestezije na slovenskom, Zdrav Vest (2001). ppстр. 772.</ref>
 
Ево како је стање у Моравској сталној војној болници у Нишу описао дописник париског „[[Журнал]]“-а ({{јез-фра|Journal}}) Анри Барби средином октобра [[1912]].<br />''„Болница у Нишу, луксузно и савремено опремљена на два километра ван града, налази се поред „Ћеле-куле“ светилишта где су сачуване лобање три стотине Срба побијених за време великог устанка... Лагано, дуги конвој стиже зелезницом. Болничари износе рањенике из железничких вагона и преносе их на носилима у оперљациону салу. Тужна поворка ... свих око пет стотина рањеника из овог крвавог воза су из Прве армије“.''
У Балканским ратовима велику улогу у евакуацији рањених и оболелих имали су [[санитетски воз]]ови (што се види из горе наведеног цитата А. Барбиа);
 
''...„Ниш је био најважнија полазна станица санитетског воза, који је према формацији био предвиђен као транспортна окосница санитета српске војске. Двојица лекара, један подофицир, петорица каплара и двадесеторица војника чинили су особље санитстског воза... Српска војска је једина међу балканским земљама имала овакве возове... У време балканских ратова ови возови превезли су 110.000 војника и прешли између 30-40.000 км“...''<ref>Петровић М.: ''Санитетски возови у ратовима 1912–1918;'' из: Станојевић В.: Историја српског војног санитета & Наше санитетско ратно искуство, Београд. (1925). ppстр. 764.</ref>
 
==== [[Други балкански рат]] ====
 
До доласка болнице смртност се кретала и до 150 људи дневно, а по њеном доласку захваљујући натчовечанским напорима њеног особља, до краја [[фебруар]]а [[1916]]. она се смањује на 15-18 дневно.
[[Датотека:Ost_vido1.jpg|мини|центар|800п|<center>После великих напрезања и бројних жртава преживели припадници Моравске сталне војне болнице Ниш стижу на [[острво]] [[Видо]]<br />...''„И тако се, најзад, српски војник превезао до Крфа, до Бизерте, а болестан и рањен у Француску, у Марсељ. Они који су отишли морем у Африку и Француску беху обезбеђени ... Али они који су дошли на Крф и Видо имали су да поднесу још тешка искушења“.''<ref>Станојевић В.: ''Историја српског војног санитета'', Београд, (1925). ppстр. 417-423; из чланка др Пере Николића: ''„Медицинска опажања на нашим рањеницима и болесницима у Бизерти.“''</ref><center>]]
 
На предлог савезника, а након стабилизације стања на острву [[Видо]], у [[пролеће]] [[1916]]. болница је расформирана, болесници су предати француској болници, а санитетски кадар је упућен у друге болнице и трупне јединице.<ref>Nedok A. ''Reorganizacija srpskog vojnog saniteta u 1916. godini, u Srpski vojni sanitet u 1916. godini'', AMN SLD, Beograd, 2007; ser B, vol.2, sv 2, 13–42.</ref>
Болница је једним делом била смештена у и хирушком павиљону (са 150 постеља), [[Клинички центар Ниш|Опште болнице у Нишу]], другим делом у бившој Војној болници чији су павиљони били јако оштећени. Део болничког центра налазио се и у хотелима Оријент и Парк, згради бивше бановине и некадашњем штабу армије. Хируршким одељењем руководио је др Никола Ђукнић.
 
Назив ''„Болнички центар број 1-Ниш“'' болница је добила [[5. фебруар]]а [[1945]], а поред редовне делатности морала је да пружа кадровску и другу помоћ војним болницама на ширем простору јужне Србије, организује бројне курсеве и обуку кадрова, води бригу о извештавању и медицинској документацији итд. У периоду од [[21. октобар|21. октобра]] [[1944]]. до [[31. мај]]а [[1945]]. „Болнички центар број 1“ је збринуо до [[31. мај]]а [[1945]]. 9.860 рањеника, а просечна [[смртност]], у задња три месеца износила је до 2,7&nbsp; %.<ref name="Поводом"/>
 
=== [[НАТО бомбардовање СРЈ]] ([[1999]]) ===
Поред обављања задатака из домена лечења Војна болница је и наставна база како војног санитета тако и Средње медицинске школе у Нишу и [[Медицински факултет Универзитета у Нишу|Медицинског факултета у Нишу]].
 
Војна болница је установа отвореног типа како за школовање свих профила медицнског кадра из цивилних структура (волонтери, лекари приправници, специјализанти, санитетски кадар за ратне дужности итд), тако и прихват и лечење цивилних осигураника чији број непрестано расте. Учешће цивилних осигураника у искоришћености постељног фонда кретало се у проценту од 15-20&nbsp; % са тенденцијом раста.<ref name="Поводом"/>
 
Уназад неколико година болница је остварила 65.000 до 70.000 болесничких дана, обавила преко 1.000.000 разних услуга и прегледа, код 180.000 до 200.000 осигураника, извршила 1.200 хемодијализа, обавила 30.000-38.000 систематских специјалистичких прегледа и прикупила преко 2000 литара [[крв]]и
Након дужег прекида у међународној сардњи војске, изазваног распадом бивше Југославије, и реорганизацијом војске, почетком [[2003]]. Војна болница међу првим установама у тадашњој војсци Србије и Црне Горе, на позив УН за упућивање [[Организација уједињених нација|Санитетског тима у мировну мисију УН]] у [[Конго|Републику Конго]], на предлог Министарства одбране, шаље санитетски тим састављен искључиво од њених припадника ([[љекар|лекара]] и [[медицински техничар|медицинских техничара]]: официра, подофицира и цивилних лица). Од [[2003]]. до [[2010]]., у 15 тимова колико је до тада упућено у [[Демократска Република Конго|ДР Конго]], Војна болница Ниш је у сваком тиму имала и своје представнике.
 
Војске Србије у мировну операцији УН - -{MINURCAT}- у [[Чад]]у, на основу одлуке коју је Влада Републике Србије усвојила је на заседању 7. маја [[2009]], шање (у саставу норвешког контингента) шесточлани тим санитетске службе ВС. И у овом тиму налазе се представници Војне болнице Ниш, који након завршетка обуке у Норвешкој у трајању од шест недеља, [[23. јун]]а [[2009]]. одлазе у Чад.<ref name="Павловић"/>, <ref>Мутавџић Р., ''Помоћ срцу Африке,'' „Одбрана“, бр. 93. ppстр. 14-16.</ref>
 
Упућивањем др Славише Ћирића, начелника Одељења за инфективне болести Војне болнице у Нишу, на дужност шефа Санитетске службе у мисији „-{EUTM Somalia}-“, Војна болница у Нишу је [[25. април]]а [[2012]]. отпочела са првим учешћем својих припадника и представника Србије у мултинационалној операцији Европске уније, „-{EUTM Somalia}-“ у [[Уганда|Уганди]]. Ћирић ће на овој дужности у Уганди провести шест месеци .<ref>[http://archive.is/20120805104906/www.mod.gov.rs/novi.php?action=fullnews&id=3808 ''Упућивање представника МО и ВС у мисију Европске уније "EUTM Somalia" у Уганди'']</ref>
1.506.851

измена