Наредба (програмирање) — разлика између измена

'''Наредба''' у [[Програмирање|програмирању]] је најмањи самостални елемент [[Императивно програмирање|императивног]] [[Програмски језик|програмског језика]] који изражава неку акцију која треба бити изнешена. То је инструкција написана у језику високог-нивоа који наређује рачунару да изврши одређену акцију.<ref><cite class="citation web">[http://www.webopedia.com/TERM/S/statement.html "statement"]. webopedia<span class="reference-accessdate">. </span></cite></ref> Програм написан у оваквом језику је формиран преко секвенце од једне или више наредби. Наредба може имате интерне компоненте (нпр., [[Експресија|експресије]]).

Многи језици (нпр. [[C (програмски језик)|С]]) прави разлику између наредби и дефиниција, са тиме да наредба садржи само извршив код , а дефиниција декларише [[Идентификатор|идентификатора]], док израз добија само вредност вредности.<ref><cite class="citation web">[http://www.quora.com/Anders-Kaseorg Anders Kaseorg] (2014-10-31). </cite></ref> Разлика може постојати и између једноставних и сложених наредби; касније могу садржати наредбе као компоненте.

У већини језика, наредбе контраста са [[Израз (информатика)|изразима]] у наредбама не враћају резултате и извршавају се искључиво за своје [[Нежељени ефекат (информатика)нежељене ефекте]], док изрази увек враћају резултат и често немају нежељене ефекте за све. Међу императивниим програмским језицима, [[Алгол 68]] је један од ретких у којима наредба може да врати резултат. У језицима који мешају императив и [[Функционално програмирање|функционалне стилове]], као што је [[Lisp|Лисп]] породица, разлика између израза и наредба није направљена: чак изразе извршени у секвенцијалним контекстима искључиво за своје нежељене ефекате и чије враћање вредности се не користи већ се сматрају „изразима". У чистом функционалном програмирању, не постоје наредбе; све је израз.