Никомедија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м sablon
Допуњено са два поднаслова и две датотеке
Ред 1:
{{Location map
'''Никомедија''' или '''Никомидија''' ({{јез-гр|Νικομήδεια}}) је био антички град који је постојао на месту данашњег града [[Измит]] у [[Турска|Турској]] на обалама Астачког залива.
| Turkey |relief=1
| caption = Положај Никомидије
| lat_deg = 40 | lat_min = 46 |lat_dir = N
| lon_deg = 29 | lon_min = 55 | lon_dir = E
}}
 
'''Никомедија''' или '''Никомидија''' ({{јез-гр|Νικομήδεια}}) је био антички град који је постојао на месту данашњег града [[Измит]]a, у [[Турска|Турској]], на обалама Астачког залива.
 
 
== Историја ==
Основао га је и по себи назвао [[Битинија|битинијски]] краљ [[Никомед I|Никомед I од Битиније]]. На његовом месту је раније - 712/11. п. н. е. - била основана [[Мегара|мегарска]] колонија по имену [[Астак]].<ref>Guide to Greece By Pausanias, Peter Levi. ISBN 978-0-14-044225-0. pp. 232</ref> Астак је у време ратова [[дијадоси|дијадоха]] уништио [[Тракија|тракијски]] владар [[Лизимах]].{{sfn|Cohen|1995|pp=400}} Када га је око [[264. п. н. е.]]. године обновио Никомед, постао је један од најважнијих градова на северозападу [[Мала Азија|Мале Азије]].
 
Линија 7 ⟶ 16:
24. августа [[358]]. године Никомедију је погодио тежак потрес, а након њега и пожар који је потпуно уништио град. Никомедија је обновљена, али није вратила некадашњу величину.<ref>V. Ammianus Marcellinus 17.7.1-8</ref> Цар [[Јустинијан I|Јустинијан]] је у [[6. век]]у обновио Никомидеју саградивши нове јавне зграде. Касније је имала важну улогу као војно упориште, односно византијска база за походе против [[Халифат]]а.<ref name="ODB">{{Cite book | editor-first = Alexander | editor-last = Kazhdan | title = [[Oxford Dictionary of Byzantium]] | publisher = Oxford University Press |year=1991|isbn=978-0-19-504652-6 | pages=1483-1484}}</ref>
 
1080-их је НикомидејаНикомедија служиослужила као главна база [[Алексије I Комнин|Алексија I Комнина]] у походима против [[Селџуци|Турака Селџука]], те у [[Први крсташки рат|Првом]] и [[Други крсташки рат|Другом крсташком рату]]. Град је држало [[Латинско царство]] од 1204. па до око 1240. када га је освојио [[Јован III Дука Ватац]]. Још један век је остао под византијском влашћу, али је након пораза Византије у [[Битка код Бафеја|бици код Бафеја]] [[1302]]. дошао под удар [[Османско царство|Отоманског царства]]. Отомански Турци су град два пута опседали (1304. и 1330.) пре него што је коначно пао у њихове руке [[1337]]. године.<ref name="ODB"/>
 
== Турско освајање ==
Године 1337. Никомидију су освојили [[Турци]] и затим је преименовали у [[Измит]]. Туркци су разрушили зидине и побили највећи део градског становништва. Остаци градских бедема могу се видети и данас; на њима се јасно уочавају две различите епохе — римска и византијска. Упечатљиви грађевине древних времена су и [[аквадукт]]и.
 
== Никомидијски мученици ==
Никомедија се прославила и својим светима, које називамо ''Никомидијским'', што одражава другу традицију писања имена овог града<ref>До реформы 1918 года название города по-русски писалось с буквой «и» — Ником'''и'''дия, что связано с византийским произношением буквы «η». Поэтому прилагательное в именах святых по традиции по-прежнему пишется через «и», хотя сам город сейчас пишется через «е» (отражение [[древнегреческий язык|древнегреческого]] и [[латинский язык|латинского]] произношения).</ref>.
 
[[Диоклецијан]] је био талентован владар, но у исто време је био и веома посвећен паганској вери. Он је покренуо једно од најжешћих гоњења хришћана. Тако је 23. априла 303. године у Никомедији, у време владавине цара Диоклециана, после осмодневних тешких мучења био обезглављен хришћански светац, великомученик [[Свети Георгије|Георгије Победоносац]].
 
Поименично је познато више од 100 хришћанских [[светитељи|светитеља]], међу којима [[Трофим Никомидијски]], [[Мученица Наталија| Св. Наталија Никомидијска]], [[Адријан Никомидијски]], [[Јевсевије Никомидијски]], Калиста Никомидијска, [[Свештеномученик Ермолај|Ермолај Никомидијски]], [[Антим Никомидијски]], [[Вавила Никомидијски]] и његових 84 ученика, свети [[Свети Пантелејмон|великомученик Пантелејмон]] и други. У предању Цркве, број пострадалих никомидијских хришћана броји се ''на хиљаде''.
 
== Археологија ==
 
Никомидија је била средиште прераде мермера из Битиније. Чак и међу рушевинама су остала бројна сведочанства Диоклецијановог периода и [[Тетрархија|тетрархије]], [[Каракала|Каракалина]] купатила, која је доградио [[Диоклецијан]] када је одабрао Никомедију за своју престоницу на Истоку. Циркус је отворен годину дана након ''виценалија'' (прослава двадесетогодишњице владавине, 20. новембра 304. године), како нам предочава [[Лактанције]]:{{Цитат|[...]У Никомидији се налазила [[базилика]], циркус, ковница новца, творница оружја, једна кућа за његову жену и друга за његову кћерку. Изненада је срушио велики део града.|[[Lattanzio]]. ''[[De mortibus persecutorum]]'' ([[Лактанције]]. ''О смрти гонитеља''), XVII, 4.}}<br />
 
<gallery>
Datoteka:Zeus Bithynia Nicomedia.jpg|300px|Јупитерова статуа, (данас у археолошком музеју у [[Истанбулу]]).
</gallery>
 
== Референце ==