Хипоксија — разлика између измена

Недовољна количине кисеоника у атмосфери изазива пад парцијалног притиска кисеоника у [[физиологија дисања човека|удахнутом ваздуху]], и има за последицу смањење оксигенације [[хемоглобин]]а у [[плућа|плућним капиларима]]. Код овог поремећаја у свим етапама транспорта кисеоника у организму његове вредности су смањене, тј значајно су ниже од физиолошких, које су наведених у доњој табели, и могу настати због загађења атмосфере издувним гасовима, парама, [[дим]]ом и другим испарењима, у току боравка на високим планинама, у току инцидената у [[рудник|рудницима]] и подземним јамама, у [[ваздухопловство|ваздухопловству]], космичким летовима, [[роњење|подводним активностима]] итд.<ref>Шик Л. Л., Канаев Н. Н. ''Руководство по клинической физиологии дыхания.'' / Л.: Медицина. 1980.- 3751980—375 с.</ref>

У условима хипоксије (са последичном пермеабилитетном транзицијом митохондрија), стимулисаном нагомиланом арахидонском киселином, знатно се повећава непотпуна редукција кисеоника што доводи до настајање супероксидног анјона кисеоника (0₂^-) у митохондријама. Из супероксидног анјона настају и други слободни кисеонички радикали. За време хипоксије стварају се и многи други, различити путеви, укључујући и међупродукте у синтези простагландина, у акцијама ензимске циклооксигеназе и липооксигеназе. Тако митохондрије у великој мери доприносе [[оксидативни стрес|оксидативном стресу]], тј. стању у којем је производња слободних кисеоничких радикала већа од њихове елиминације.<ref>Krvavica S, Gamulin S. ''Integralna reakcija stanice na ozljedu.'' U: Gamulin S, Marušić M, Kovač Z, ur. Patofiziologija. Zagreb: Medicinska naklada; (2002,). ppстр. 115–23.</ref><ref>Halliwell B. ''The biological significance of oxygen-derived species''. U: Valentine JS, Foote CS, Greenberg A, Liebman JF, ur. Active oxygen in biochemistry. New York: Blackie Academic & Professional; (1995,). ppстр. 313–335.</ref>