Ендосимбиотска теорија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 1:
'''Ендосимбиотска хипотеза''' (симбиотска теорија) говори о томе да [[пластиди]] и [[митохондрије]] еукариотски ћелија воде порекло од слободноживећих [[прокариота]].
 
==Радови који су претходили постављању теорије==
 
Целовитости ендосимбиотске теорије претходили су научни радови и сазнања одређеног броја научника од чега треба свакако издвојити:
* откриће да се [[рибозом]] и налазе у митохондријама; први пут констатовани у ембрионалним [[ћелија]]ма са убрзаним [[деоба]]ма ([[Rendy]], 1959), а касније и у другим ћелијама ([[Wafson]] и [[Aldridge]], 1964; [[Nadre]] и [[Marinozi]], 1965);
*тумачења да је цитоплазма унутарћелијских симбионата увек од цитоплазме ћелије домаћина одвојена мембраном, па је тако симбионтска бактерија обавијена двоструком мембраном: унутрашња је бактеријска, док је спољашња ћелије домаћина ([[Rudzinska]] и [[Tager]], 1961; [[Ludwik]], 1963; Rudzinska и остали, 1964);
* радове који су показали да се [[ДНК]] [[једро|једра]] и ДНК митохондрија разликују по много особина ([[Luck]] и [[Reich]], 1964; [[Rabinowitz]] и остали, 1965; [[Suyama]] и [[Preer]], 1965);
* податке да је митохондријална ДНК прстенаста и свака митоходрија има 5-6 таквих прстенастих (кружних) молекула ДНК ([[Nass]], 1966);
* прстенаста ДНК у митохондријама може да буде и нешто измењена (Nass, 1966; [[Rittenberg]] и остали, 1968);
* спознаја да је спољашња мембрана митохондрија сличнија мембранама митоходрија него што је то унутрашња (Huet и остали, 1968).
 
==Лин Маргулис==
Линија 5 ⟶ 15:
[[Лин Маргулис]] је 1981. год. у целини изложила ову теорију. Према њеном мишљењу одређене сићушне слободноживеће прокариоте, као преци митохондрија, ушле су у неку крупну прокариотску ћелију која је претрпела одређене еволутивне промене и тиме постала предак савремене [[ћелија (биологија)|еукариотске ћелије]]. Преци митохондрија су ушли у ћелију пре него што су то урадили преци хлоропласта. Лин Маргулис ове тврдње заснива на чињеници да све савремене еукариоте које имају хлоропласте имају и митохондрије, а обрнуто није обавезно тако (код [[хетеротроф]]а). Осим тога, митохондрије, пошто су имале дужу еволутивну историју, имају мање сличности са савременим прокариотама ([[бактерије|бактеријама]]) него што имају [[хлоропласти]].
 
==Чињенице у прилогкорист симбиотске теорије==
==Традиционална теорија==
 
Поред симбиотске теорије присутна је и традиоционална теорија која објашњава порекло еукариота. Према овој теорији еукариоте воде порекло од [[цијанобактерије|цијанобактерија]] (''Cyanobacteria'') које су еволуирале акомулирајући [[мутације]]. Органеле, као што су митохондрије и хлоропласти, настале су у току те еволуције као посебне области унутар прокариотске ћелије које су се од остатка ћелије одвојиле мембранама. На тај начин су постале независне од цитоплазме. Касније у току еволуције су неки од ових првобитних организама изгубили способност [[фотосинтеза|фотосинтезе]] и пластиде.
 
==Чињенице у прилог симбиотске теорије==
 
У прилог овој теорији говори доста чињеница:
Линија 23 ⟶ 29:
Чињенице које износе противници ове теорије се могу свести на следеће:
* синтеза протеина у митохондријама јесте слична оној у прокариотама, али не и потпуно иста; разлике су у неким [[кодон]]има [[генетички код|генетичког кода]]
 
==Традиционална теорија==
 
Поред симбиотске теорије присутна је и традиоционална теорија која објашњава порекло еукариота. Према овој теорији еукариоте воде порекло од [[цијанобактерије|цијанобактерија]] (''Cyanobacteria'') које су еволуирале акомулирајући [[мутације]]. Органеле, као што су митохондрије и хлоропласти, настале су у току те еволуције као посебне области унутар прокариотске ћелије које су се од остатка ћелије одвојиле мембранама. На тај начин су постале независне од цитоплазме. Касније у току еволуције су неки од ових првобитних организама изгубили способност [[фотосинтеза|фотосинтезе]] и пластиде.