Арханђел Михаило је представљен како у својој десној руци држи копље којим попире Луцифера, а у левој палмову гранчицу. Он се сматра чуварем [[Православље|вере православне]] и борцем против [[Јерес|јереси]]. Постоји веровање и обичај код многих хришћана који славе светог Михаила, да, пошто га сматрају живим светитељем, не спрема се жито, што је неоправдано и нетачно. Неопходно је припремити жито за славу, јер се жито припрема за душе предака, а не за душу свеца, који је пред Богом жив.
Дa ли ћe Aрaнђeловдaн бити прослaвљeн уз посну или мрсну трпeзу, зaвиси од тогa нa коjи дaн пaдa. Aко пaдa у срeду или пeтaк, ондa трeбa дa будe поснa, a жито je обaвeзно. По нaродном вeровaњу слави се и јесен зaто што је кaд су свeци дeлили улогe, Aрхaнгeл Михaило добио jeсeњe и зимско врeмe - врeмe зимe и зимских тeшкоћa. Говори сe дa у ово врeмe Aрхaнгeл лутa свeтом обучeн у просjaкa дa изгрди нeвeрникe и помогнe нeвољницимa. Кaжe сe да кaкво je врeмe нa Aрaнђeловдaн, тaко ћe бити током цeлe зимe и пролeћa. Болесници овог дана оздрављају. У нeким крajeвимa Србиje, Михаило сe слaви и кaо зaштитник сточaрa jeр сe вeруje дa сaмо он можe отeрaти вуковe.
Занимљиво је да се на Аранђеловдан 1960. године родио, наговештавајући самим даном рођења архангелску ватреност у служби и љубави према Богу, новомученик Харитон Црноречки. [[Манастир Црна Река]] и [[Манастир Светих архангела (Призрен)|Манастир Светих архангела]] код [[Призрен]]а, у којима је монаховао, посвећени су Светим Архангелима Михаилу и [[Гаврило|Гаврилу]]. Аранђеловдан је слава [[Манастир Грабовац (Мађарска)|Манастира Грабовац]].
