Шеста пролетерска источнобосанска ударна бригада — разлика између измена

м
Бот: исправљена преусмерења
м (Разне исправке)
м (Бот: исправљена преусмерења)
| одликовања =[[Орден народног хероја]]<br />[[Орден народног ослобођења]]<br />[[Орден братства и јединства]]
}}
'''Шеста пролетерска источнобосанска народноослободилачка ударна бригада''' је формирана наредбом [[Врховни штаб НОВЈНОВ и ПОЈ|Врховног штаба НОП и ДВЈ]] [[6. август]]а [[1942]]. године у [[Шековићи]]ма, од три источно-босанска пролетерска батаљона. На дан формирања имала је 550 бораца.
 
Први командант бригде био је [[Војо Љујић]], а [[политички комесар]] [[Пашага Манџић|Пашага Манџић Мурат]], [[Народни херој Југославије|народни хероји]].
У Срему бригада је водила једномесечне борбе - заједно са [[Сремски НОП одред|Сремским НОП одредом]] разбила је непријатељеске посаде у [[Врбања (општина)|Врбањи]] и [[Кузмин]]у и батаљон 718. дивизије у Босутским шумама. Ојачана једним батаљоном [[Срем у Народноослободилачкој борби|сремских партизана]], заједно са Сремским НОП одредом [[4. новембар|4]]/[[5. новембар|5. новембра]] разбила је и делом уништила [[Југословенска војска у отаџбини|четнике]] на подручју [[Семберија|Семберије]] и [[Мајевица|Мајевице]]. У борби код села [[Малешевци (Угљевик)|Малешеваца]], [[28. новембар|28. новембра]], разбијени су четници Мајевице, Посавине и Требаве (преко 250 погинулих и рањених и око 600 заробљених). Истовремено су разбијене домобранске посаде на путу [[Тузла]]-[[Лопаре]]-[[Брчко]]. Све ово имало је велики значај за даљи развој [[Источна Босна у Народноослободилачкој борби|НОП у источној Босни]].
 
У децембру [[1942]]. године бригада је са [[Сремски НОП одред|Сремским]] и [[Мајевички партизански одред|Мајевичким НОП одредом]] у захвату друма Тузла-[[Зворник]], после вишедневних борби, разбила непријатељске снаге (два немачка, два усташка и пет домобранских батаљона и четнике) које су изводиле операције „Тузла II". Потом је учествовала у разбијању четника у Бирчу. Из Бирча је продрла на [[Романија|Романију]] и тамо разбила неколико четничких и усташко-домобранских јединица. Јануара 1943. нарасла је на седам батаљона јачине 1.300 бораца. На пространој територији око [[Хан Пијесак|Хан-Пијеска]], [[Олово (градЗеничко-добојски кантон)|Олова]], [[Општина Кладањ|Кладња]], [[Тузла|Тузле]] и Зворника у јануару и фебруару извела је више успешних напада на непријатељска упоришта. У марту 1943. одбила је напад Романијског четничког корпуса на Бирач и водила борбе са усташама у [[Милићи]]ма, [[Хан Пијесак|Хан-Пијеску]], [[Жљебови]]ма и око [[Сокоац|Сокоца]].
 
Крајем марта, извршавајући раније упућено наређење [[Врховни штаб НОВЈНОВ и ПОЈ|Врховног штаба НОВ и ПОЈ]], повезала се са Главном оперативном групом. Водећи борбе, 9. априла, избила је у рејон Устиколине. Више од месец дана, до [[15. мај]]а, деловала је на сектору [[Фоча|Фоче]], штитећи, са Мајевичком бригадом, [[Централна болница НОВЈ|Централну болницу НОВЈ]] и снаге Главне оперативне групе Врховног штаба у западном [[Санџак]]у од напада непријатеља из долине [[Дрина|Дрине]]. У [[Битка на Сутјесци|бици на Сутјесци]] од [[15]]. до [[20. мај]]а водила је тешке борбе са непријатељем који је наступао према [[Челебић]]у, па је заједно са Групом бригада у ванредно оштрим борбама зауставља наступање непријатеља и направила први покушај пробоја непријатељског обруча (јужно од Фоче). Ове тешке борбе омогућиле су извлачење Централне болнице на планину [[Пива (планина)|Пиву]] и у знатној мери олакшале стање у долини [[Сутјеска (река)|Сутјеске]]. После овога бригада је водила тешке борбе на [[Вучево|Вучеву]], у долини Сутјеске, на [[Кошур]]у и [[Зеленгора|Зеленгори]].
 
Пред [[Битка на Сутјесци|битку на Сутјесци]] бригада је имала 817 бораца (785 мушкараца и 32 жене). У току битке погинуло је 185 бораца бригаде<ref>[http://www.znaci.net/00001/129.htm Виктор Кучан: БОРЦИ СУТЈЕСКЕ] (Завод за уџбенике, Београд ). (1995). стр. 541.</ref>.
1.572.075

измена