Фортунова пауловнија — разлика између измена

Код нас је изузетно ретка јер се верује да јој не одговарају јаке зиме, међутим, култура подигнута у ПК „Јужни Банат“ у [[Бела Црква|Белој Цркви]], и анализа својстава дрвета ове врсте, као и врсте -{''Paulownia elongata'' S. Y. Hu}- показују да после пет вегетација врсте опстају, имају интензиван прираст, и у поређењу са [[смрча|смрчом]], [[Топола (дрво)|тополом]] и [[балза|балзом]] сличне техничке особине дрвета .<ref>Шошкић, Б., Вуковојац, Б., &Ловрић, А. (2003): Истраживања неких физичких својстава дрвета Paulownia elongata и Paulownia fortuneii. Гласник Шумарског факултета 87. Универзитет у Београду - Шумарски факултет, Београд (211-221), DOI:10.2298/GSF0387211S</ref><ref>[http://glasnik.sfb.bg.ac.rs/prikazi_clanak.php?id=1019]</ref>. У [[Црна Гора|Црној Гори]] се много више користе и производе масовно у [[расадник (хортикултурни)|расаднику]] „Екоплант“ у [[Подгорица|Подгорици]].

Од [[вегетативно размножавање|вегетативних метода размножавања]] у литератури нема података о размножавању пауловнија резницама стабла, било ког типа. При размножавању [[коренска резница|коренским резницама]] јавља се променљив успех од године до године без објашњивих узрока. Регенерација се обавља у [[стаклена башта|стакленику]] што продужава сезону размножавања, а дужина резнице се смањује, што даје већи број [[пропагула]]. Коренске резнице могу се регенерисати и у хладним лејама. Оне се узимају са млађих биљака, али и са старијих. Делови дужине 15 -{cm}- и пречника 1 до 4 -{cm}- побадају се вертикално у посуде, или у расадник на отвореном током сезоне мировања.<ref>Guo, X. Y. (1990): Final technical report of Paulownia project (phase II). The Chinese Academy Of Forestry, Beijing, China</ref>.