Најразвијенији је друмски саобраћај. Већина насеља је повезана асфалтним путем, од којих су највежније деонице : ауто пут Будимпешта - Београд ( део у Бачкој Хоргош - Ковиљ), магистални путеви : Суботица - Сомбор, Бачки Брег - Сомбор - Бачка Паланка, Бачка Паланка - Нови Сад - Жабаљ, Сомбор- Врбас- Бечеј, Суботица - Бачка Топола- Нови Сад и други.
Године 1845. на новосадским улицама појавили су се први фијакери, а на градском тргу направљено је њихово стајалиште. Први аутомобил у Нови Сад стигао је 1892. године. Ауто је у Нови Сад допремљен возом и изазвао је велику сензацију јер је личио на фијакер без коња. До 1900. године у граду нема асфалтиране улице, само тротоар поред кућа. У централним сокацима калдрма од четвртастог камења, а у већим приступним улицама турска калдрам. Средином двадесетих година ХХ века појављују се прве аутобуске линије у Суботици. Поједини аутопревозници су добијали концесије од града за отварање аутобуских линија ради повезивања делова града и приграда који нису имали трамвајску линију или железнуцу.<ref name="assemb">{{Милорад Опсеница, Основи саобраћаја и транспорта, Ниш 2010. |title= Историја друмског саобраћаја}}</ref> Најзначајнији аутобуски превозници су : "АТП Војводина" - Нови Сад (основана 1945. године), "Севертранс" - Сомбор (1947.), "Дунавпревоз" - Бачка Паланка (1951.), "Суботица-транс" - Суботица, "Саобраћај" - Оџаци и други.
