Рељеф сваког предјелапредела је резултат његове морфогенезе, тј.резултат дјеловањаделовања ендогених и егзогених геоморфолошких процеса. Козара је острвска планина чији се основни, тектонски, рељеф формирао у дугом периоду млађег кенозоика издизањем дијеладела копна под утицајем орогених покрета у Земљиној кори и отицањем Панонског мора. Најзначајнији период тектонског уобличавања масива Козаре је вријемевреме алпске орогенезе, крајем мезозоика и почетком терцијара. Највиши врхови су се издигли из Панонског мора средином старијег терцијара (еоцен).
Потом Козара прво постаје полуострво, а крајем терцијара, након отицања панонског залива Паратетиса, дио ширег компактног копна. Даље уобличавање рељефа се одвијало под утицајем егзогених сила тј. деструкције површине Земље процесом ерозије. Припада [[Динарске планине|Динарском систему]] планина.
И поред тога што је Козара стара-громадна [[планина]] и релативно мале [[апсолутна висина|надморске висине]], она посједујепоседује велики број стрмих страна, стјеновитихстеновитих предјелапредела, [[увала]], завала.
У средишњем дијелуделу планине, смјеромсмером [[исток]]-[[запад]], уздиже се врх [[Мраковица]] (804 -{[[Метар|m]]}-), а смјером [[северозапад|сјеверозападсеверозапад]], у подножју Мраковице извире поток [[Мала Мљечаница]], који се даљим током, остављајући са своје десне стране веома стрму страну, Витловску косу, спаја са рјечицомречицом [[Грачаница (ријечицаречица, Козара)|Грачаницом]], на мјестуместу [[Саставци на Козари|Саставци]].
